Tapkaroši u Pioniru

Gužva, policija, tuča, mnogo nezadovoljnih navijača u nepreglednoj koloni ljudi koji pokušavaju da dođu do ulaznica – slika iz Humske 1 u sredu pre podne. Već viđeno. Uvek kada se u Beogradu igra „istorijska“ utakmica tapkaroši zadovoljno trljaju ruke – znaju da će tog dana dobro zaraditi. Kako dolaze do karata znaju samo oni i, verovatno, još poneko iz kluba. Izvinjenja koja dobijaju, ovog puta od Predraga Danilovića, teško da mogu da zadovolje opravdano razočaranog navijača. Teško da će i objašnjenje direktora Partizana zašto je utakmica morala da se igra u Pioniru, a ne u nekoj većoj hali, naići na razumevanje – navijač hoće i ima pravo da prisustvuje sportskoj priredbi i bude njen akter.
Tapkaroši nisu naš izum. S njim se suočavaju i, čini se, znatno uspešnije bore i u drugim zemljama. Naš izum je status sporta. Ni dan danas niko u ovoj zemlji ne zna precizno da kaže i u delo, odnosno zakon, pretoči status i ulogu sporta u društvu. I laiku je jasno da KK Partizan nema sredstva da plati zakup beogradske Arene (zbog neplaćenih računa je, kao i Crvena zvezda, izbacivan i iz znatno jeftinijeg Pionira). Ne treba, međutim, posebna intelegencija za zaključak da se nikom, a pogotovu gradskoj vladi koja je vlasnik Arene, ne isplati da ona zvrji prazna.