Tesla nije pojava za dnevnu politiku 1Foto: Freeimages_Cierpki

Nikola Tesla bi trebalo da ima svoj hram u Beogradu!

U okrilju tog mesta bi trebalo da se nalazi i Muzej sa skoro 160.000 artefakata kojima se toliko dičimo, a koji su uglavnom nedostupni. Tu bi trebalo da bude i institut, naučna ustanova u kojoj bi se izučavale „buduće“ energije i budućnost koju je veliki naučnik i Srbin najavio pre više od 120 godina. Ovo je inicijativa da počnemo da razmišljamo drugačije i da Tesla ne bude samo dnevnopolitička pojava ili mit koji nam služi za idolopoklonstvo kome smo kao narod toliko skloni.

Nikola Tesla je glavni junak našeg doba. Postao je heroj i Srbi su skloni da ga čak proglase za sveca. Danas se po populatnosti može meriti jedino sa Novakom Đokovićem, najboljim sportistom planete. Njih dvojica bi se u popularnoj kulturi mogli prikloniti „svetom trojstvu“ sa Svetim Savom. Nije teško utvrditi činjenicu da i o Tesli kao i mnogim drugim mitovima koji određuju naš život ne znamo mnogo, sigurno ne dovoljno. Najvažnija stvar za prosečnog Srbina je da mora da se dokaže da je Tesla bio i ostao Srbin. U tom nastojanju podilazi mu i tekuća politika, koja ne retko i Teslu koristi u dnevno političke svrhe. Zašto Tesla ne bi mogao da bude Hrvat? Kada podignemo taj „Hram“, onda Tesla može da bude i Hrvat, i Austrijanac i Čeh i Mađar, Francuz i Rus. I naravno Amerikanac, što je kao kreator i bio.

U julu je u Hamiltonu, u Ontariju u Kanadi svečano otvoren Teslin bulevar. Deo ulice Burlington koja izlazi na prometni auto put za Nijagarine Vodopade u dužini od oko šest kilometara preimenovan je u Nikola Tesla Boulevard. Tim putem dnevno prođe 250.000 ljudi, i velika je verovatnoća je da će se bar neko od tih putnika zapitati ko je bio Nikola Tesla. U akciji pod nazivom „Stavimo Teslu na mapu“, Nikola Tesla Educational Corporation na čelu sa Vikom Đurđevićem za samo dva meseca sakupila je oko 200.000 dolara za signalizaciju na auto putu. Premašen je cilj i višak novca biće upotrebljen za stvaranje fonda iz kojeg će se učenicima dodeljivati stipendije koje će nositi Teslino ime.

Pre tri godine Nikola Tesla naučni Centar iz Shorhama sa Long Ajlanda u rekordnom roku je sakupila skoro 1,4 miliona dolara za otkup imanja na kome je ostala poslednja Teslina laboratorija i na kome je bio čuveni Teslin toranj Vonderklif. Država Njujork je ponudila 850.000 dolara u slučaju da teslijanska organizacija sa Long Ajlanda sakupi istu svotu novca. Preko 33.000 „teslijanaca“ iz celog sveta prikupilo je blizu 1,4 miliona dolara.

Da li bi država Srbija sa svim problemima koje danas ima, kada ne zna ni šta su joj granice, kada joj nije definisan ni institucionalni identitet, kada je razapeta između istoka i zapada, može da prepozna potrebu da je Teslina zaostavština blago koje joj može samo koristiti, ne samo u dokazivanju Teslinog nacionalnog pripadanja, nego i važnosti koje njegovo delo ima u planetarnom kontekstu prirodnih zakona i onoga što je doprinos čovečanstvu. Da li država Srbija ima snage da pobedi duh vremena u kome živimo i sagleda značaj izgradnje Teslinog hrama. Da li država Srbija može da vidi potrebu da obezbedi polovinu novca za podizanje Teslinog hrama, da pruži izazov „teslijancima“ celog sveta da sakupe drugu polovinu, kao što je to uradila država Njujork prilikom otkupa Teslinog imanja na Long Ajlendu?

Iz razgovora sa nekim aktivistima u Kanadi i Americi, koji su učestvovali u pomenutim akcijama, mogu da zaključim i posvedočim da postoji uverenje da bi takva akcija bila uspešna.

Autor je izdavač i urednik Tesla Magazine iz Toronta

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.