Stipe Sikavica Kada se u neoficijelnom razgovoru sa jednim od bliskih saradnika Borisa Tadića, tu skoro, potpisnik ovog teksta tek ovlašno kritički osvrnuo na izjavu o tome da je „strateška namera srpske vojske da bude najsnažnija u regionu zapadnog Balkana“, koju je aktuelni predsednik države, ovom prigodom u ulozi vrhovnog komandanta oružane sile Srbije, lansirao u javnost pred diplomcima Vojne akademije i zvanicama koje su na vojnom poligonu na Pasuljanskim livadama, koncem maja, pratile pokaznu vežbu sutrašnjih oficira – taj je saradnik stao u odbranu šefa svoje političke stranke.
Stipe Sikavica Kada se u neoficijelnom razgovoru sa jednim od bliskih saradnika Borisa Tadića, tu skoro, potpisnik ovog teksta tek ovlašno kritički osvrnuo na izjavu o tome da je „strateška namera srpske vojske da bude najsnažnija u regionu zapadnog Balkana“, koju je aktuelni predsednik države, ovom prigodom u ulozi vrhovnog komandanta oružane sile Srbije, lansirao u javnost pred diplomcima Vojne akademije i zvanicama koje su na vojnom poligonu na Pasuljanskim livadama, koncem maja, pratile pokaznu vežbu sutrašnjih oficira – taj je saradnik stao u odbranu šefa svoje političke stranke. Ustvrdio je da je navedeni deo izjave „izvučen iz konteksta“, a potom je upitao sagovornika: „A šta je odmah iza toga predsednik Tadić rekao?“
Predsednikov saradnik je aludirao na drugi deo te rečenice, koji glasi „…ali ne da bi pretila drugim vojskama i državama, već da bi bila ključni činilac stabilnosti“. (Naravno, u regionu.) Toj rečenici nisu potrebni ni tekst ni kontekst, ona može da egzistira samostalno. A to što ona (može da) ima negativnu rezonancu naročito među susedima, što (može da) se tumači baš (i) kao „pretnja“ uprkos Tadićevoj ogradi, druga je stvar.
Ne manje je bitan odraz Tadićeve izjave na domaćim prijemnicima. To tim pre ako se zna da se oružana sila u nas još uvek percepcira bezmalo kao jedini činilac bezbednosti. Logično je pretpostaviti da Tadićevi politički protivnici, naročito oni koji pripadaju tzv. bloku patriotskih snaga, neće poverovati u ono što je on izjavio o snazi Vojske. Međutim, neuporedivo je značajnije to kako će ovu stratešku zamisao predsednika države prihvatiti i protumačiti lideri Socijalističke partije Srbije i stranaka okupljenih oko nje u najnovijim parlamentarnim izborima, jer je vrlo izvesno da će te partije (makar kako stvari u ovom času stoje) postati koalicijski partneri Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci (sa ostalom stranačkom pratnjom) u formiranju nove vlade. Ali, to ne zbog izjave kao takve, nego u prvom redu zbog toga što je tim iskazom ipak najavljena budućnost Vojske. Pa, kakva bi mogla da bude ta budućnost u svetlu vrlo mogućeg koalicijskog partnerstva demokrata i socijalista?
Naravno, može se samo nagađati o tome kako će se ponašati SPS-ovci u najnovijoj vlastodržačkoj konstelaciji u odnosu na reforme u Vojsci. Ali, izvesno je da socijalisti, sa sve Krkobabićevim trećepozivcima (onim iz vojnog ešelona posebno) i Arkanovim sledbenicima okupljenim pod jagodinskom Palmom – do sada nisu prihvatali vojne reforme ovakve kakve su u toku. Naprotiv, i oni su smatrali da se na taj način uništava vojska; da su antinatovski raspoloženi, a ni Partnerstvo za mir nisu tumačili drugačije nego kao iznuđenu grešku; da su i oni pledirali za jaku srpsku vojsku, pri čemu su pod jakom vojskom podrazumevali mnogoljudnu, staromodnu armiju rodoljubnog tipa, i tako dalje.
Ivica Dačić je koliko sve do juče opetovao omiljeni refren o tome da ponašanje aktuelne vlasti i opozicije (časne izuzetke izostavljamo) potvrđuje ispravnost politike kojom su socijalisti sa Miloševićem na čelu „usrećivali“ Srbiju u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
