U čemu još Tadić može da popusti Koštunici?

Gordana Logar Tri pitanja bez pravih odgovora su danas apsolutno u „sudbinskom planu“ za građane Srbije.
PRVO pitanje je u subotu uveče kasnim pozivom sasvim iznenada postavio nepoznati „verni čitalac“, kako se predstavio. Izvinjavajući se na smetnji, mada potpuno bezrazložno uveren da na pravom mestu traži odgovor, pitao je: „šta mislite, da li da ‘odročim’ novac iz banke, imam nešto evra u jednoj stranoj i opet nešto malo u jednoj, kao našoj“, ne određujući koja je to. Tako nešto dosad zaista nije palo na pamet bar ovom novinaru, ali je bio to znak za neku vrstu nelagodnosti. Pogotovo što su argumenti „vernog čitaoca“ (valjda ih je, inače, sve manje, pogotovo onih što nekom u medijima veruju): pad vrednosti dinara, enormno povećanje kreditnih rata, bedno poslovanje berze, ali iznad svega eksploziv u Merkatoru na Novom Beogradu. Kad se poređa, upozorava – svi su ovde u opasnosti koji ne pripadaju „našima“, a toliko zemalja će priznati nezavisnost Kosova, pa neće biti „naših“ i sve će biti „opet onako prazno“.
Ipak, rekao je, ima i nešto što možda i nije tako loše. Mislio je na Delta-siti gde je toliko mnogo stranih firmi, tako mnogo stranaca, pa valjda neće to zatvarati („mada nemam para da kod njih i kupujem“). Konačno, ipak to drži „naš čovek Mišković, a znate to nije samo tržište, čovek se valjda razume i u spoljnu politiku“.
Pitanje DRUGO nema veze s „vernim čitaocem“, a glasi: zašto premijer Koštunica, bez ikakve baze u biračkom telu, bez glasova podrške na izborima (ako se ne računa ono malo Velje Ilića), ne samo ucenjuje celu naciju u koju se kao vernik inače kune, zloupotrebljavajući Kosovo na svakom koraku, već se javlja i kao branitelj Evrope koju ne voli od mrskih Amerikanaca koje valjda još manje voli?
To radi držeći lekcije na sve strane uz pomoć ministra Samardžića (Lončara više stvarno ne bi trebalo ni pominjati), medija koji slično misle što je sasvim legitimno i posebno uz pomoć svog velikog znanja međunarodnog prava. Zapravo, svi oni upozoravaju Evropu – koja ništa nije u stanju da vidi šta joj se piše od nekih velikih okupljenih oko SAD – na uvek neprijateljske Slovence. Njima, dokazano je, Amerikanci izdaju naredbe kako da otmu Kosovo za vreme predsedavanja EU iz čega proizlazi da „tajna diplomatska korespondencija“ ne odražava zapravo slična gledišta Brisela i Vašingtona već je zahvaljujući Ljubljani valjda čisto antisrpska. Zato, možda i nije na odmet nekim malim eksplozivom Slovencima, kad se već ne može celoj Evropi, poslati upozorenje da tako sa Srbijom ne ide pošto će inače zbog Kosova prekinuti sve spoljne veze sa belosvetskim nasilnicima. Što će biti loše baš za taj svet koji toga izgleda još nije svestan.
Što je ipak još gore izgleda da se na to uhvatio i predsednik Tadić. U Minhenu je objasnio Evropljanima da će im biti strašno teško kad posle Kosova dođe do onoga što bi se moglo nazvati domino reakcijom i jedna po jedna regija u Evropi se stane odvajati od matice. Čak uprkos OEBS-a, nekada KEBS-a koji se izgleda ne brine o osnovnom principu Helsinškog dokumenta o nepovredivosti granica, pa Tadić i prijatelji moraju da ih na to upozore, mada ni srpski predsednik ne dodaje ono iz tog istog dokumenta „osim mirnim putem“, a kaže da neće da ratuje. Možda Tadića i Koštunicu, ali i T. Nikolića ipak ohrabruje dodatno ne samo dosadašnji „ruski stav“ već i neki novi podsticaj koji dolazi od Putinovih oštrih reči upućenih NATO što baš sad zaseda u Vilnusu. Misle, valjda, da je to u skladu sa stavom srpske vlade o „NATO-državama“ (završnica: potpisivanje saradnje i novog ugovora između NATO i Rusije za 2008. baš ovog vikenda nije valjda još stiglo do zgrade u Kneza Miloša).
TREĆE pitanje. Posle svega, šta se može očekivati od susreta Koštunica-Tadić, s Dulićem prisutnim takođe. Ima li iko ideju u čemu sve još može predsednik Tadić da popusti premijeru Koštunici? Dosad se samo zna ono: prekid svega i izolacija (kao nekad sankcije, zbog čega se i javio“ verni čitalac“ iz pitanja broj jedan) na baš sve što se priprema u drugoj polovini februara u Prištini, Beogradu, Briselu i Vašingtonu (u subotu kad se ne radi poslali su iz Stejt dipartmenta saopštenje šta im je „sveobuhvatni kosovski plan“, a to je onaj isti od pre godinu dana Ahtisarijev, pa su samo podsetili na to očigledno pažljivo birajući tajming). Ipak, izgleda da Boris Tadić nije shvatio da je glasove za „evropsku opciju“ dobio ne samo zbog proevropski orijentisanih glasača već i zbog toga što je konačno, bar jednom imao hrabrosti da Koštunici, između dva izborna kruga, kaže – ne!