U Evropu – bez popusta

Neformalni sastanak ministara inostranih poslova zemalja Evropske unije na Brdu kod Kranja okončan je nimalo neformalnom porukom. Zemlje Zapadnog Balkana su dobrodošle, ali je u zajedničkom interesu EU da još brže nastave političke i ekonomske reforme, proces pomirenja, da priznaju i zaštite etničke manjine i da napreduju ka Briselu.
Konotacija takvog zaključka u predsedničkom saopštenju kristalno je jasna: popusta nema, moraju da se sprovedu sve političke i druge reforme i ispune postavljeni standardi da bi se stalo u red zvaničnih kandidata.
Slučaj Srbije bio je paradigmatičan. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić apelovao je na svoje kolege iz EU da je vreme da Srbija potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), jer se nalazi u strateški sudbonosnom trenutku. On je rekao da je Srbija svesna svojih obaveza prema Haškom tribunalu i da to nije „samo politički zahtev“, već i „moralna obaveza, kako prema žrtvama i njihovim porodicama tako i prema našoj demokratiji“.
To nije bilo dovoljno da impresionira sagovornike. Komentar slovenačkog ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela, na konferenciji za novinare, nije izašao iz okvira diplomatske kurtoazije. Predsedavajući EU je kazao da je Brisel svestan značaja Srbije i njene uloge u stabilizaciji Balkana, ali je primetio i da je važno jedinstvo EU. Na drugoj strani, Rupel je indirektno nagovestio da vrata za pomoć demokratskim snagama Srbije nisu sasvim zalupljena, rekavši da su se ministri složili – uz neke izuzetke – da je u ovom trenutku nepohodno napraviti još jednak korak napred i da će se o tome govoriti narednih dana.
Takva nada je, međutim, vrlo tanka. Komesar za proširenje Oli Ren priznao je na određen način da većini minstra nije pošlo za rukom da ubede „izuzetke“ (Holandiju i Belgiju) da odustanu od protivljenja. Evropski komesar je rekao da je Komisija ratifikovala sporazum sa Srbijom još u novembru prošle godine i da je sada na državama članicama da same procene da li je Srbija ispunila sve obaveze.