Prof. dr Zoran Ivošević Vanredna sednica Skupštine Društva sudija Srbije, održana 23. decembra 2006. godine, zaključila je da bi ponovni izbor sudija po donošenju novog ustava bio „pravno neutemeljen“, zato što ne postoji ustavni diskontinuitet i što je sudska funkcija i po ranijem i po novom Ustavu stalna. Naveden je još jedan razlog: reizbornost sudija nije određena ni Ustavom ni Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava (dalje: Ustavni zakon).
Ustav odista ne određuje ponovni izbor zatečenih sudija, ali se to od njega nije ni očekivalo, pošto najvišem opštem pravnom aktu zemlje ne priliči da uređuje prelazna stanja.
Prelazna stanja reguliše Ustavni zakon. Prema članu 6. stav 1. tog zakona, sudovi obrazovani u skladu sa ranijim ustavom „nastavljaju sa radom do usklađivanja sa Ustavom propisa kojima su uređeni njihova organizacija i nadležnost, kao i položaj sudija.“ Ako nastavljaju sa radom još samo do tog usklađivanja, onda se postojeći sudovi (nastali u ranom Miloševićevom vremenu) gase čim, u smislu člana 7. Ustavnog zakona, bude izvršen izbor predsednika i sudija Vrhovnog kasacionog suda i svih drugih sudova obrazovanih u skladu sa novim Ustavom. Iz ovog proizlazi da se konstituisanje nove sudske vlasti zasniva upravo na ustavnom diskontinuitetu, a on ne dopušta da se stalnost sudijske funkcije utemeljena ranijim ustavom prenese na sudove osnovane po novom Ustavu. Da ovog diskontinuiteta nema, u pomenutoj odredbi pisalo bi da predsednik i sudije Vrhovnog suda nastavljaju rad u Vrhovnom kasacionom sudu, a da sudije i predsednici ostalih sudova izabrani po ranijim propisima nastavljaju rad u sudovima obrazovanim u skladu sa novim Ustavom. Pošto to ne piše, zatečene nosioce sudijske funkcije – koji to i dalje žele da budu – čeka ponovni izbor. Oni koji budu izabrani biće zapravo reizabrani. Onima koji ne budu reizabrani, status sudije prestaje. Po reizabranima će se ocenjivati kvalitet kadrova u novim sudovima, a po nereizabranima – uspešnost „tihe lustracije.“
Pošto je ponovni izbor zatečenih sudija izvestan, pravo pitanje nije da li će do reizbornosti doći, nego ko će je i na koji način sprovesti.
U novim sudovima imaćemo nove sudije, kao što ćemo u novoj Narodnoj skupštini imati nove narodne poslanike, a u novoj vladi – nove ministre.
Izbor novih sudija predviđen je članom 147. Ustava, koji razlikuje sudije sa ograničenim i sudije sa stalnim mandatom. Ograničeni mandat stiču sudije – početnici, koje, na tri godine, bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva. Stalni mandat stiču sudije sa iskustvom, koje, po isteku početničkog staža ili pri izboru u drugi, odnosno novi sud, bira Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.
Kako se postustavna reizbornost tiče sudija sa iskustvom koji žele da to budu i u novim sudovima, o njihovoj profesionalnoj sudbini odlučuje Visoki savet sudstva. Pošto u tom savetu većinu čine sudije, Ustav je samu sudsku vlast učinio odgovornom za personalni sastav novih sudova, odnosno uspešnost „tihe lustracije“.
Sudstvo još nije postalo svesno te odgovornosti. Da jeste, Društvo sudija Srbije ne bi postustavnu reizbornost proglasilo neustavnom, nego bi se založilo da se sprovede u skladu sa strateškim interesom sudske vlasti da postane nezavisna, efikasna i neporočna.
Sudije, prihvatite neminovnost reizbora i oslobodite se dresiranih, korumpiranih i kriminalizovanih kolega, kako biste zakonitim i pravednim postupanjem, zadobili povernje naroda u čije ime sudite. S tim željama, čestitam vam novogodišnje i božićne praznike.