Rajko Maksimović U novembru 2006. sa fasade zgrade „Poslovnog prostora“ u Makenzijevoj 31-33 odlepila se i pala na trotoar jedna kamena ploča. Odmah su postavljene „zaštitne mreže“ sa stubovima, oko cele zgrade, da (kao) neko ne bi nastradao, ali besmisleno daleko (oko 2,5 m od zgrade), sve do linije postojećeg, obeleženog parkinga. Istovremeno sa postavljanjem te mreže, poništen je i taj legalni parking i postavljene su one žute, metalne prepreke, da onemoguće parkiranje.
U međuvremenu, nijedna ploča sa fasade više nije pala (ali sa stubova jesu padale), a za proteklih osam meseci nikakvi radovi na fasadi nisu ni započeti! Rezultat svega jeste da građani-pešaci, uključujući tu i majke sa decom u kolicima, osam meseci moraju da se provlače između „zaštitne mreže“ i parkiranih automobila ili, pak, da silaze na kolovoz!
Videvši da vreme prolazi a da niko ništa ne preduzima, mi građani smo u januaru sami pomerali one ogradne stubove ka zgradi da bismo imali neki prolaz od bar pola metra. Naravno, automobili su i dalje bili parkirani na obeleženom parkingu, uz velike teškoće, zbog onih žutih prepreka, ali ipak parkirani.
Još 30. januara tim povodom pisao sam Sekretarijatu za saobraćaj i gradonačelniku, i molio ih da se nekako požuri sa rešavanjem nastalog problema, koji onemogućava normalno kretanje pešaka. I (već!) 23. aprila, g. Ivan Krušić iz Sekretarijata pismeno mi je odgovorio, a potom i usmeno objasnio, da je napravljen „novi elaborat sanacije fasade Poslovnog prostora“. Njime se predviđa pomeranje „zaštitne mreže“ za 1,5 metara ka zgradi (upravo ono što sam ja i tražio). Od tog našeg razgovora prođe više od dva meseca, a situacija i dalje stoji nepromenjena!
Pre nekog vremena telefonski sam obavestio g. Krušića o tome, tj. da se još uvek ne postupa po „novom elaboratu sanacije“! I na tome se završilo. On mi je objasnio da nema ingerencije da to nekome naredi. Zato i pišem ovaj tekst – vapaj.
Rekoh na samom početku ono „kao“, jer po svemu ispada da glavni cilj te „akcije“ i nije bila „zaštita pešaka“, nego upravo to poništavanje legalnog parkinga, što za posledicu, u krajnjoj liniji, može da ima – više plena za „pauke“! Evo zašto to kažem. Kamena ploča, ako se odlepi od fasade, padaće vertikalno, a neće lelujati kao list ili hartija! Prema tome, besmislena je tolika udaljenost mreže, a njena zaštitna funkcija bi se ispoljila i da je 1,5 m bliže zgradi. Ispada, takođe, da je za postavljanje te mreže „zaštita pešaka“ bila samo zgodan izgovor, a da je pravi cilj bio ukidanje parkinga, makar se pešaci i zlopatili! Upravo zato su je i postavili tako daleko, da bi postigli taj drugi cilj. Da je mreža bila postavljena kako treba, pešaci bi bili zaštićeni. Imali bi i kuda da komotno prolaze, a ne da se zlopate (tako predviđa „novi elaborat sanacije“). Ali u tom slučaju parking bi ostao, pa glavni cilj ne bi bio postignut. Kako je moguće, da se ništa ne uradi na samoj sanaciji fasade čitavih osam meseci?
Sa druge strane, kada treba onemogućiti parkiranje, nadležne službe su vrlo revnosne. Nameće se zaključak da su se Parking servis, saobraćajna policija i nadležne službe za postavljanje saobraćajnih znakova (odnosno crtanje trotoara i kolovoza) kao i postavljanje „zaštitnih mreža“ oko „građevinskih objekata“, udružile na zajedničkom poslu – maltretiranja građana-pešaka i otimanja para od vozača. I niko im ništa ne može! Ponašaju se kao pravi okupatori.