Ustav i izbori

Pored obećanja o tome kako će država ulagati u sve i povećavati primanja svima, čuje se iz Demokratska stranke da će promeniti ustav kada dođu na vlast, posebno će povećati autonomiju Vojvodine. Koliko se može verovati ovom obećanju?
Najpre, ono je najverovatnije neostvarljivo. S obzirom na to kako se ustav menja, teško je videti da će se pridobiti potrebna većina da bi do takve promene došlo. Reč je, dakle, o obećanju koje je veoma lako neispuniti, jer se odgovornost uvek može prebaciti na druge. To bi trebalo da je jasno glasačima u Vojvodini, jer su ta obećanja njima upućena.
Zanimljivije od toga je to što takva obećanja računaju sa veoma lakovernim glasačima, da se tako izrazim. Zašto? Zato što je objašnjenje što je Demokratska stranka glasala za njega to da ne bi nikako mogao da bude izglasan da se ona zalagala za takve odredbe u ustavu kao što je autonomija Vojvodine. Šta će se promeniti posle izbora da bi to tada bilo moguće?
Važnije od toga je poruka koja se šalje izjavama da do novoga ustava nikako ne bi došlo da se nije udovoljilo zahtevima nacionalista, jer oni onda ne bi bili spremni da za novi ustav glasaju. To se može jedino razumeti na sledeći način. Protivnicima autonomije Vojvodine je to pitanje bilo važnije od svih drugih. Nasuprot njima, Demokratskoj je stranci autonomija Vojvodine manje važna od toga da se donese novi ustav, to jest važnije su joj neke druge ustavne odredbe, nego ona o autonomiji. Iz toga se može zaključiti da će i u budućnosti druga ustavna rešenja biti važnija od autonomije pokrajine. Ovde možda ima smisla razmotriti i argument da oni koji su bili protiv donošenja novoga ustava u stvari zagovaraju ustavna rešenja iz Miloševićevog ustava. Dokazuje se da bi nedonošenje novog ustava značilo da do ustavnih promena ne bi nikako ni došlo i da bi se i dalje živelo sa starim, Miloševićevim ustavom.
Uz to, važno je zapaziti činjenicu koja je od značaja upravo kada se raspravlja o tome kako će se upravo doneti ustav menjati kako bi se u njega unele odredbe, ne samo one o autonomiji Vojvodine, koje nisu mogle biti unete inicijalno. To bi onda značilo da će zagovornici ustavnih promena biti spremni da kažu da neće pristati ni na kakve promene ukoliko ne budu upravo uvaženi njihovi stavovi. Ali ko uopšte želi promene? Dakle, oni kao Demokratska stranka, koji su podržali donošenje novog ustava, na način koji je svima poznat, ne mogu ozbiljno da obećavaju da će kada pobede na izborima učiniti ono što nisu kod upravo završene ustavne reforme. Jer time samo kažu da će na snazi ostati postojeći ustav sa veoma ograničenom autonomijom Vojvodine. Dakle, kao i oni što obećavaju tuđe pare, i oni obećavaju nešto što je jasno da neće moći da ispune.