Utisci se mogu proveriti

Nemanja Nenadić U svom komentaru g. Samardžić govori o prošlogodišnjim podacima „Indeksa percepcije korupcije“ (CPI), koji jednom godišnje objavljuje Transparency International, kao da su ovogodišnji, što može da deluje zbunjujuće na čitaoce. Indeks za 2007. biće objavljen 26. septembra u 11 časova, a u Beogradu promovisan na konferenciji za štampu lokalnog ogranka TI, organizacije Transparentnost – Srbija. Ova omaška g. Samardžića se da razumeti, budući da se o podacima iz CPI govori tokom cele godine, a naročito pred objavljivanje novih rezultata.
Međutim, glavni razlog mog reagovanja je druge prirode. G. Samardžić kaže sledeće: Komentarišući izbor ombudsmana, koji je neposredno potekao iz partije premijera, programski direktor Transparentnosti Srbija je izjavio „da je to jedna od boljih stvari koje su se desile“.
Uopšte ne smatram da je to što je ombudsman izabran na predlog partije premijera (ili bilo koje druge partije) dobra stvar, a siguran sam da tako nešto nisam nikada ni izjavio ni napisao. S druge strane, činjenicu da je konačno izabran ombudsman zaista smatram dobrom. Takođe smatram da bi bilo mnogo bolje da se nije čekalo na taj izbor čak dve godine od donošenja zakona i gotovo sedam godina od 5. oktobra 2000. Izbor ombudsmana, uz sve manjkavosti tog postupka, jedna je od boljih stvari koje su se odigrale na polju prevencije u borbi protiv korupcije tokom proteklih godinu dana, i to pre svega zahvaljujući tome što na drugim poljima u borbi protiv korupcije u istom periodu nije učinjeno mnogo.
Gospodin Samardžić takođe piše da „obračun s korupcijom podrazumeva pre svega razvlašćivanje države u svim domenima koje podrazumeva slobodno tržište“, sa čime se i sam slažem. On u nastavku navodi: „Državna tela i nevladine organizacije koje se bave korupcijom, pre svih Transparentnost Srbija, nerado ukazuju na njene uhodane sistemske puteve.“ Ne znam kako je g. Samardžić došao do saznanja da TS „nerado“ ukazuje na sistemske puteve korupcije. Naprotiv, moj je utisak da to činimo i rado i često. Pošto je reč o utiscima, najbolje će biti da čitaoci Danasa te utiske steknu sami, tako što će posetiti www.transparentnost.org.yu gde se nalaze tekstovi raznih inicijativa i saopštenja TS, kao i isečci iz štampe.
Kao primer pojave da se „podržava kolektivistički mentalitet prožet odbojnošću u odnosu na privatnu imovinu i ličnu inicijativu“ (što neki svakako i čine), g. Samardžić citira moja tvrđenja da korupcija postoji „i u domenima u koje se država ne meša“, i da je „kažnjiva čak i kada se dogodi u potpunosti u privatnom sektoru“. U pitanju su citati iz teksta sa portala agencije BETA, gde sam komentarisao hapšenje službenika „US Steela“ koji je osumnjičen da je tražio mito (tekst dostupan na www.portalargus.org/blog/nenadic/7215.html).
U sledećoj rečenici g. Samardžić, osporavajući valjda moje tvrdnje, koje uzgred budi rečeno, nisu nikakvo otkrovenje već činjenica iz Krivičnog zakonika i međunarodnih antikorupcijskih konvencija, navodi da je „stvar kompanije kako će i na koji način da posluje“ te da „nije korupcija odluka vlasnika kompanije da zapošljava koga isključivo on hoće“. Očigledno je da u primerima koje g. Samardžić navodi nema korupcije, ali to ne znači da korupcije u privatnom sektoru ne može biti – očigledan primer za to je upravo ono za šta je bivši službenik smederevske železare osumnjičen (traženje mita od druge kompanije da bi se obezbedilo produženje ugovora sa firmom u kojoj radi).