Najveći ratni spektakl snimljen na prostoru bivše Jugoslavije, film „Bitka na Neretvi“, prema tvrdnjama producenta „Jadran filma“ i reditelja Veljka Bulajića, službeno pripada hrvatskoj kinematografiji. Najava da će ostvarenja koje je četiri decenije označavano kao jugoslovensko dobiti novi prefiks, uzburkala je javnost.
Između ostalih javio se i direktor „Filmskog centra Sarajevo“ Adis Bakrač, koji je najavio da će tužiti hrvatskog kolegu zbog prisvajanja filma, čiji je, po njemu, pravni naslednik ustanova na čijem je čelu i BiH. Rasprave o tome da li je ovaj film hrvatski, bosanski ili jugoslovenski izgleda da će potrajati, budući da nije jasno definisano ko su pravni naslednici ovog međunarodnog projekta sa više producenata, od kojih je deo bio okupljen u „Udružene jugoslovenske producente“.
Veljko Bulajić rođen je 23. marta 1928. godine u selu Vilusi u blizini Nikšića u Crnoj Gori. Filmsku režiju završio je u Rimu. Svetski uspeh postigao je već sa debitantskim filmom „Vlak bez voznog reda“, koji je osvoji nagradu publike na Filmskom festivalu u Kanu. Ipak, postao je prepoznatljiv kao državni umetnik i najreprezentativniji reditelj socijalističkog razdoblja. Sa svojim prvim partizanskim filmom „Kozara“, ovaj italijanski đak je uneo iskustva neorealizma u jugoslovenski film.
Bulajić je potom 1969. snimio „Bitku na Neretvi“, koja je bila u najužem izboru za Oskara u kategoriji za najbolji strani film, a pre tri godine na festivalu u Moskvi je uvršten u deset najznačajnijih filmova o Drugom svetskom ratu. Popularnosti filma, koji je gledalo više od 350 miliona ljudi u svetu i četiri miliona u Jugoslaviji, pridonela je glumačka ekipa u kojoj su, uz nezaobilaznog Velimira Batu Živojinovića i ostale domaće zvezde, bili i slavni Jul Briner, Sergej Bondarčuk, Orson Vels, Franko Nero. Državni projekat bivše SFRJ imao je i Pikasov plakat, a tokom snimanja uništena su četiri posebno konstruisana sela, jedna tvrđava, i dva puta je miniran most na Neretvi.
Čuveni filmski kritičar Bogdan Tirnanić napisao je u knjizi „Tajne istorije Jugo filma“ tekst „Titov najbolji drug Veljko Bulajić“, sa tezom da je verovatni razlog raskida saradnje Broza i Bulajića bio dokumentarac „Titovi memoari“, čija je realizacija prekinuta, jer je Titu sugerisano da Bulajić hoće da bude njegov poslednji i jedini pravi biograf.
Nakon pauze od 20 godina, autor filmova „Uzvreli grad“, „Obećana zemlja“, „Veliki transport“, „Sarajevski atentat“, „Čovjek koga treba ubiti“, „Visoki napon“ svoje poslednje ostvarenje „Libertas“ (biografski film o čuvenom komediografu Marinu Držiću) snimio je 2006. u Hrvatskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
