Vešanje i licemerje

Italijanski predsednik Romano Prodi saopštio je da će zvanični Rim zatražiti od Ujedinjenih nacija da uvedu „opšti moratorijum“ na smrtnu kaznu u svetu, nakon što su snimci vešanja bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina šokirali svet. Ma koliko taj italijanski zahtev bio iskren u svojoj suštini, biće mnogo onih koji će reći da povod nije baš najsrećnije izabran, jer irački diktator bio je zločinac koji se nemilosrdno obračunavao sa svojim političkim protivnicima i sopstvenim narodom.
Sve to stoji. Sadam je bio to što je bio, i verovatno su retki oni – osim možda njegovih najbližih, mada nije sigurno – koji su prolili i suzu što je takav zločinac napustio ovozemaljski svet. Pa ipak, takva racionalizacija varvarskog izvršenja smrtne kazne nad Sadamom Huseinom nije ništa drugo do gruba zamena teza. Italijanska kolektivna griža savesti jeste možda zakasnila, ali je na određeni način paradigma licemernosti sveta demokratije, pre svega onih zemalja koje se diče da su njegove perjanice.
Taj svet je mirno, gotovo bez glasa protesta, posmatrao lakrdiju od suđenja u Bagadu, koje se svelo na puki preki sud gde se od prvog udarca čekića presedavajućeg sudskog veća znalo kakav će biti konačan ishod. Na drugoj strani, iako je većina demokratskih zemalja iz svojih zakonodavstava izbacila najtežu kaznu kao nehumanu, gotovo ni jedna nije uložila nu trunku iskrenog napora da spreči osvetnički razuzdanu iračku pravdu da kaznu izjednači sa najobičnijom odmazdom. Htele to ili ne, te iste demokratske zemlje postale su vrsta saučesnika u brutalno odvratnom linču, a ne pogubljenju, odnosno izvršenju kazne nad Sadamom Huseinom.
Demokratske zemlje, pre svega zapadnoevropske i Sjedinjene Države, nisu se izgleda držale rimske poslovice – što je dozvoljeno Jupiteru nije i volovima – samo zato što im je do poštovanja pravde ili do konačne sudbine Sadama Huseina bilo stalo kao do lanjskog snega. Naprotiv, sa javne scene nestao je neugodan svedok. Ne treba zaboraviti da je upravo zapadni svet stvorio Sadama Huseina, decenijama trgovao sa njim, bogatio se na njegovoj nafti, naoružavao ga i podsticao u ratovima sa susedima. Zarad svojih sebičnih političko-strateških ciljeva Zapad je decenijama zatvarao oči dok se Sadam krvavo obračunavao sa svojim protivnicima i sopstvenim narodom.