Vezana trgovina

Odluka Vlade da usvoji Sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok i proda Naftnu industriju Srbije ruskom državnom gigantu Gaspromu dodatno je rasplamsala polemike na temu – da li je to dobar ili loš poslovni potez.
Činjenica je da će Srbija dobiti magistralni gasovod koji će joj obezbediti više od 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, pet puta više nego što je potrebno za podmirivanje potreba stanovništva i privrede. Znači, raspolagaće sa znatnim rezervama i više neće biti nestašica. Ruska strana se obavezuje da će izgraditi i skladište Banatski Dvor kapaciteta od oko 800 miliona kubnih metara gasa koje će u narednih dvadeset i pet godina Srbiji doneti dobit od oko 320 miliona evra. Stručnjaci ističu da je izuzetno važno što će NIS preći u ruke kompanije koja ima sopstvene izvore nafte, te će imati interes da uposli obe naše rafinerije (u Pančevu i Novom Sadu), a prethodno će ih i modernizovati u toj meri da će proizvoditi gorivo po najstrožim svetskim standardima.
Ako se sve ove činjenice uzmu u obzir, može se reći da je odigran dobar potez. Međutim, ni argumentacija kritičara nije za bacanje. Oni upozoravaju da NIS neće biti prodat transparentno na tenderu, već direktnom pogodbom. Nije to sporno, kažu da je pogodba isto tako legalan i uobičajen način u zapadnim demokratijama, već to što su nadležni godinama najavljivali da će NIS biti privatizovan na tenderu, da bi zatim bez objašnjenja prihvatili pogodbu.
Zbog čega se odugovlačilo sa raspisivanjem tendera pa su Rusi, prvobitno spremni da do NIS dođu tim putem, izgubili strpljenje i odlučili da Vladi ponude paket aranžman po liniji „sve ili ništa, uzmi ili ostavi“? Zašto se nije realizovala Strategija privatizacije NIS koju je najveći broj energetskih eksperata ocenio kao najbolju, a koja bi omogućila da NIS ostane u većinskom vlasništvu države i da istovremeno dobije strateškog partnera koji bi bio stimulisan za ulaganje, jer bi imao upravljačka prava? Na ta racionalna pitanja zasad nema adekvatnih odgovora. Kritičari zameraju Vladi što nije uspela da poboljša rusku ponudu, pa će NIS biti prodat za svega 900 miliona evra. To je, smatraju oni, premalo za kompaniju čija je knjigovodstvena vrednost procenjena na 1,6 milijardi evra. Argument nekih predstavnika vlasti da se prodaje 51 odsto akcija NIS, a ne svih 100 odsto, čime se formalno posmatrano njegova cena umanjuje za pola, nije baš ubedljiv, jer Rusi i ovako postaju „veliki gazda“, odnosno većinski vlasnik koji odučuje o svemu.