Vlada, MMF i izbori

Ekspertima MMF bilo je dovoljno samo nedelju dana da snime ekonomsku situaciju u Srbiji i iz Beograda odu sa veoma jednostavnim preporukama. Plate hitno treba da idu u rikverc, u državnoj kasi mora ponovo da postoji suficit, što će reći da predloženi nacrt budžeta koji je predložila odlazeća vlada ne valja, a Nacionalni investicioni plan mora da bude stavljen ad akta. I ono što je ključno, bez odlučne privatizacije velikih državnih i javnih preduzeća, čak i pod pretpostavkom da se sve tri prethodne mere realizuju, rezultati će izostati a Srbija će se sučiti sa teškim bremenom deficita na tekućem računu koji vodi povećanju njene zaduženosti, što opet otvara čitav niz pitanja u vezi sa njenom budućnošću.
Na ove preporuke srpski zvaničnici su uglavnom ostali nemi. Za predstavnike Vlade, poruke MMF kao da ne postoje. Štaviše, oni koji su tako zdušno izbegavali potpisivanje novog nefinansijskog sporazuma sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom kako ne bi imao ko da kontroliše ono što rade, više bi nekako da aktuelizuju priču o tome da „šabloni MMF nisu nikoga u svetu usrećili“ nego da priznaju da njihova prošlogodišnja ekonomska politika zapravo nije dobila prelaznu ocenu. Oni koji su iz Vlade pred izbore izašli, a najodgovorniji su bili za javne finansije, više bi da ozbiljne primedbe vezane za budžet proglase tehničkim nerazumevanjem nego promašajem.
Apel MMF srpskim političarima, narodski rečeno, da se hitno uzmu u pamet i vrate na reformski put, jedino su izgleda ozbiljno shvatili domaći ekonomisti. Njima je zapravo on došao kao melem na dušu s obzirom na to da su njihove primedbe na fiskalnu politiku koja je vođena tokom 2006. političari u Srbiji u najmanju ruku ignorisali. A pokazalo se još jednom da ekonomska struka, domaća ili strana, nema dileme kada predlaže lek za srpsku ekonomiju. On se upravo svodi na to da se ne može trošiti više nego što se stvara.