Slažem se sa dr Aleksandrom Sekulovićem kada kaže da se ne može kao „argumentovana činjenica uzimati ono što propaganda jedne strane govori o drugoj“. Ali upravo to čini sam g. Sekulović kad piše da je izlaganje Moše Pijade na Prvom zasedanju Avnoja, novembra 1942, na koje se poziva g. Grujić, „obična laž“, „konstrukcija“ i „četnička propaganda“.
Umesto svih tih kvalifikacija, nebaziranih na činjenicama, g. Sekulović treba da pruži samo jednu činjenicu – šta je Pijade rekao na tom zasedanju, kao i valjan izvor gde se može naći to izlaganje, na primer zapisnik sa zasedanja Avnoja.
Međutim, još značajnije je dr Sekulovićevo nerazumevanje moje tvrdnje „da je nemoralno koristiti se okupacijom da bi se osvojila vlast“. Pokret otpora, koji se vodi kada je zemlja okupirana, može da ima samo jedan cilj – oslobođenje zemlje od okupatora i ništa više. Po oslobođenju zemlje, na demokratskim izborima se može menjati vlast, političko uređenje. Koristiti se okupacijom zemlje, pokretom otpora, kako bi se promenilo političko uređenje i prigrabila vlast, mimo slobodnih demokratskih izbora, je nemoralno. Francuski, norveški pokreti otpora su oslobodili zemlju, a po oslobođenju u Francuskoj je 1945. vraćeno političko uređenje na snagu pre izbijanja II svetskog rata, u Norveškoj se kralj vratio iz Londona i onda su održani višestranački demokratski izbori u oslobođenoj zemlji.
Zaista je žalosno što g. Sekulović veruje da se ratovi vode radi osvajanja vlasti. Vlast se tako osvajala u srednjem veku i nedavno u našoj nekadašnjoj zemlji Jugoslaviji. Ratom je i komunistička diktatura osvojila vlast u Jugoslaviji 1945, jer to ne bi mogla da učini demokratski na slobodnim izborima. Hoću da verujem radi svoje dece da je to prošlost i da smo zakoračili u demokratiju. Hrabri me da je nedavna promena vlasti u Srbiji izvojevana na demokratskim izborima i da je potom smena izvršena na zaista demokratski način.
A kakav je režim uspostavljen u Jugoslaviji na kraju rata, najbolje govore izbori koji su održani nakon oslobođenja zemlje od Nemaca i uzdržavanje Jugoslavije od glasanja i usvajanja Deklaracije UN o pravima čoveka 10. decembra 1948! U preambuli deklaracije piše: „Ljudska prava su osnovna i neotuđiva prava, njih nikakva vlast niti može da dâ ili oduzme“.
Nijedna država nije glasala protiv, dok su bile uzdržane uz našu zemlju: SSSR, Čehoslovačka, Poljska, Ukrajina, Belorusija, Saudijska Arabija i Južnoafrička Unija. A kako su se u Jugoslaviji poštovala osnovna ljudska prava znamo. Zakonom je bilo kažnjivo zalagati se za čak i za svoje mišljenje, ubeđenje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
