Zakonom o ministarstvima je regulisano da Ministarstvo rada brine od vojnim penzionerima, a članom 193 stav 1 je regulisano da usklađivanje penzija vojnim penzionerima se vrši po propisima Republike Srbije. U stvari, dotadašnji vojni penzioneri postali su penzioneri Republike Srbije i priključeni su korpusu penzionera zaposlenih. Bezakonje koje je vladalo tada, a vlada i sada, iskomplikovalo je status bivših vojnih penzionera. Zakon o ministarstvima nas je izmestio iz Ministarstva odbrane u Ministarstvo za rad, ali nije donet podzakonski akt da se to i praktično sprovede.

Ministarstvo odbrane je na nezakoniti način zadržalo u svom sastavu Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (FSOVO) i raspolagalo novčanim sredstvima za penzije vojnih penzionera koja su bila izdvojena posebnom stavkom u budžetu Republike Srbije. Bezakonje je uvećavalo kršenje osnovnih ljudskih prava vojnih penzionera. Zakon o Vojsci Jugoslavije je prestao da važi 31. decembra 2007. godine. S njim je ukinut i bod, koji je bio osnovni parametar za iskazivanje visine penzija vojnih penzionera.

To znači da su Rešenja o penzionisanju vojnih penzionera stavljena van zakona. Kao takva ona nisu mogla da se primene na republičke propise kao Rešenja o penzionisanju penzionera Republike Srbije. Nisu iskazana u ličnim bodovima.

Nadležni organ Republike Srbije nije doneo podzakonski akt kojim bi regulisao primenu člana 193 stav 1 Zakona o Vojsci Srbije. Prema članu 196 stav 1, bili su dužni da u roku od 90 dana donesu podzakonske akte za primenu Zakona o Vojsci Srbije. U ovom slučaju znači da je trebalo da sva Rešenja o penzionisanju vojnih lica prevedu na dan 31. decembar 2007. godine na Rešenja po propisima Republike Srbije. A to znači da prevedu bodove na lične bodove. Bod (vojni bod) iznosio je 9,40 dinara, a opšti bod 445,85 dinara. Sa takvim rešenjima vojni penzioneri bi bili u istoj pravnoj ravni sa ostalim penzionerima i Rešenja koja je donosio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranja (RF PIO) o usklađivanju penzija primenjivala bi se i na vojne penzionere.

Međutim, prvo povećanje penzije, za 11,06 odsto, koje je trebalo da bude sprovedeno prema članu 193 stav 1 Zakona o Vojsci Srbije, a na osnovu Rešenja RF PIO od 1. januara 2008. godine, nije sprovedeno. Zašto? Rešenje RF PIO ne prepoznaje Rešenja o penzionisanju vojnih penzionera. Rešenja vojnih penzionera imaju bodove a Rešenja ostalih penzionera imaju lične bodove.

Na zahteve vojnih penzionera Fondu za socijalno osiguranje vojnih penzionera (FSOVO) da im se uskladi penzija od 1. januara 2008. godine za 11,06 odsto, Fond je bio prisiljen da izmisli nekakvu fantastičnu priču kojom će da odbaci traženje vojnih penzionera.

Da vojni penzioneri nisu bili u sistemu PIO Republike Srbije, te im zbog toga ne sleduje usklađivanje penzije za 11,06 odsto od 1. januara 2008. godine. I još nekoliko manje važnih neistina. Te neistine je u celosti preuzelo pravosuđe Republike Srbije. Oni su navodili i razno razne smicalice da bi oslobodili državu obaveze da vojnim penzionerima priznaju to pravo. Posle četiri i po godine (22. juna 2012. godine) vojni penzioneri su stigli do prve Odluke Ustavnog suda Srbije. Ustavni sud je imao hrabrosti da kaže istinu da su nadležni bili nenadležni za donošenje Odluka po naređenju ministra Šutanovca, te da Fond SOVO nema pravo da odlučuje da li vojnim penzionerima sleduje ili ne sleduje povećanje penzije, već samo da iznađe način kako će im to povećanje dati!

Posle devet meseci Upravni sud (u dogovoru sa Izvršnom vlašću) na presude ponovljene po osnovama Odluka Ustavnog suda Srbije, izmišlja novu nezakonitost. Nalaže RF PIO da pri donošenju Rešenja na pravo vojnih penzionera na povećanje penzije za 11,06 odsto od 01. januara 2008. godine da utvrde da li su vojni penzioneri imali manju penziju od 60 odsto od prosečne plate u privredi Republike Srbije u 2007. godini. Da je Upravni sud doneo takvu presudu koja se ne zasniva ni na kakvom propisu, bilo je svima jasno. Ustavni sud Srbije je u drugom krugu donošenja Odluka oborio tu tvrdnju kao nezakonitu.

U četvrtom krugu upravnog spora (prvi je tužba, presuda i Odluka Ustavnog suda, druga je presuda po Odluci Ustavnog suda i treća je tužba, treća presuda i druga Odluka Ustavnog suda ) Upravni sud je doneo pozitivnu presudu, kojom ne spominje 60 odsto, ali RF PIO ne donosi Rešenje evo ima pet meseci.

Sada u sudovima širom Srbije ima preko 50.000 tužbi po kojima vojni penzioneri traže da im se povećaju penzije za 11,06 odsto od 1. januara 2008. godine i da im se isplati umanjeni deo penzije, od tada do danas.

Zvanična vlast se po tom pitanju ne oglašava, ali je upregla sve relevantne institucije države Srbije da ne bi dala to povećanje penzije vojnim penzionerima. Sada će se napuniti sedam godina od početka bezakonja.

Prvo su se opštinski (osnovni) sudovi proglašavali apsolutno nenadležnim. Zatim je Upravni sud prepisivao neargumentovane navode RF PIO. Zatim su Viši sudovi odbacivali §albe na negativne presude osnovnih sudova. Zatim je Ustavni sud u dva kruga donosio sve pozitivne odluke, bez da navede član 171 stav 2 Ustava, tj: da da nalog kako da se reši problem. Inače, Ustavni sud je dužan po članu 106 Zakona o Ustavnom sud da upozori Narodnu skupštinu kada nadležni ne donese opšti akt za izvršavanje zakona, a to je ovaj slučaj. Ustavni sud je doneo preko 500 Odluka i sve su pozitivne. Nedvosmisleno je utvrdio da vojnim penzionerima pripada povećanje penzija za 11,06 odsto od 1. januara 2008. godine i ništa više. Tako je sprečio vojne penzionere da podnosu tužbe sudu u Strazburu.

Sada, po nalogu Izvršne vlasti, palicu bezakonja preuzeo je Vrhovni kasacioni sud. Na sve pozitivne presude vrši izuzetno dozvoljene revizije i predmete spora vraća posle sedam godina na početak, na ponovno odlučivanje u osnovnim sudovima.

Dragoslav Ivanović, Beograd