Vreme saradnje

 U perspektivi još veću važnost mogli bi imati zaključci sa sastanka predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Stjepana Mesića, o poboljšanju odnosa dve zemlje. U ovom kontekstu, dolazak jednog od najpopularnijih političara bivše SFRJ Ante Markovića u Beograd, u čemu je predsednik Tadićimao presudnu ulogu, predstavlja značajan signal Srbije njenim zapadnim susedima da je došlo vreme saradnje na racionalnim osnovama.

Da ne bude sve baš tako idilično postarao se šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji je u intervjuu za Vašington tajms rekao da Bosna i Hercegovina „nije država, to je protektorat“. Prema medijskim interpretacijama, Jeremićse pobunio zbog odluke da BiH u januaru 2010. postane nestalni član Saveta bezbednosti UN, poentirajući: „Moramo da odlučimo da li ćemo dozvoliti da se demokratija razvija u BiH ili ćemo reći: To nije država, to je protektorat i imenovaćemo visokog predstavnika koji će imati ovlašćenja kao gubernator, ili kao vicekralj u Indiji. Možda nam je to zaista potrebno, ali hajde onda da prestanemo da se pretvaramo da je ona zaista država.“

Većsledećeg dana, Jeremićje za beogradske medije poručio da Srbija poštuje nezavisnost BiH i da je glasala za prijem te zemlje u SB UN, ali i upozorio da „pun suverenitet i teritorijalni integritet BiH može biti ostvaren tek kada više ne bude stranaca na vrhu bosanske politike“.

S druge strane, izjava predsednika Tadića da „što pre Hrvatska uđe u EU to je veća korist za Srbiju“, kao i insistiranje predsednika Mesića na „komplementarnosti privreda“ dve zemlje, snažno su ohrabrenje da iz Beograda i Zagreba počinju snažno da duvaju neki novi vetrovi.

Politika poslednjeg saveznog premijera Anta Markovića, koju su nacionalisti iz Beograda, Zagreba i Sarajeva jednom teško porazili, možda na kraju postane istorijski pobednik. Sa civilizacijskim evropejstvom, umesto ideologizovanog jugoslovenstva.