Zaboravljeni rat u Maliju

U saopštenju na internet stranici Ministarstva je takođe navedeno da je Demokratska Narodna Republika Alžir, „promišljenim i odgovornim pristupom, te svojom konstruktivnom ulogom u posredovanju između pregovaračkih strana, potvrdila poziciju značajnog regionalnog i međunarodnog faktora u medijaciji i rešavanju sukoba“. Srbija, „snažno podržavajući teritorijalni suverenitet i integritet Malija, kao i napore Alžira, Ujedinjenih nacija, Afričke unije i Ekonomske zajednice zemalja zapadne Afrike za postizanje sveobuhvatnog rešenja… sa optimizmom gleda na nastavak Intermalijskog dijaloga“, istaknuto je u saopštenju.

Mali, nekadašnja francuska kolonija, prostire se na preko 1,24 miliona kvadratnih kilometara i, prema popisu stanovništva iz 2009, imao je 14,5 miliona stanovnika. Mada je u Africi treći po veličini proizvođač zlata, Mali je jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu, sa prosečnim dohotkom po stanovniku od 631 dolara.

Od sticanja nezavisnosti 1961, Mali je u nekoliko mahova iskusio pobune na severu zemlje. Tako su i u aprilu 2012. pobunjenici iz plemena Tuarega uspostavili kontrolu nad severom Malija i proglasili otcepljenje nove države Azavad. Konflikt je dalje produbljen pošto je u martu vojska preuzela vlast u glavnom gradu Bamaku, a potom su se na severu zemlje sukobili Tuaregi i islamski pobunjenici.

Francuska je u januaru 2013, kao odgovor na teritorijalna osvajanja islamista pokrenula vojnu akciju i posle mesec dana zajedno sa oružanim snagama Malija preuzela veći deo severa te države. U Maliju su u leto 2013. održani predsednički, a u novembru i parlamentarni izbori.

Ovog jula je Francuska potpisala sporazum sa Vladom Malija o pokretanju nove vojne operacije „Barkan“, koja će pokrivati i susedne države Burkina Faso, Mauritaniju i Niger, a imati sedište u Čadu. Upućeni smatraju da Francuska, pre svega, želi da zaštiti Niger od prodora islamskih pobunjenika iz regiona Sahela. Niger je četvrti najveći proizvođač uranijuma na svetu, a Francuska dobija više od 75 odsto električne energije iz nuklearki.

Od proleća 2013. mirovne snage iz sastava Vojske Srbije su odlukom Skupštine učestvovale u misiji Evropske unije u Maliju. Skupština je nedavno donela sličnu odluku o učešću srpskih “plavih šlemova” u misiji Ujedinjenih nacija u toj zemlji.

U Alžiru je 1. septembra počela druga faza međumalijskog dijaloga, koji ima za cilj pronalaženje sveobuhvatnog i dogovornog rešenja za oblasti na severu te zemlje. Dijalogu, u kome učestvuju predstavnici Vlade Malija i vojnopolitičkih grupa sa severa, predsedava ministar spoljnih poslova Alžira Ramtane Lamamra u svojstvu glavnog medijatora.

Ovaj skup je usledio nakon završetka prve faze dijaloga koja je održana od 17. do 24. jula ove godine u prestonici Alžiru. Okončana je potpisivanjem „mape puta za pregovore u okviru alžirskog procesa“ i deklaracije „o prekidu neprijateljstava“ između Vlade Malija i šest vojnopolitičkih grupa.

Region koji pobunjenici nazivaju Azavad veličine je Francuske i obuhvata više od polovine teritorije čitavog Malija. Pobunjenici zahtevaju punu autonomiju Azavada.

Bar pet pobunjeničkih grupa deluje na severu i svaka od njih ima vlastite ciljeve. „Što se te grupe budu usitnjavale, pregovori će duže trajati,“ izjavio je Isa N’Diaje, koji predaje politiku na univerzitetu u Bamaku, glavnom gradu Malija.

Alžirski šef diplomatije Lamamra je izjavio kako će ova druga faza biti održana „u duhu poštovanja suvereniteta malijske države i naroda, uz učešće regionalnih i afričkih faktora“. On je poručio kako pregovori treba da dovedu do formulisanja plana za rešenje krize koji će poslužiti kao osnova za izradu mirovnog dokumenta za Mali.

Pregovori u Alžiru su značajni i za čitavu Afriku, budući da tamošnje vlasti strahuju da će islamisti na kontinentu možda biti ohrabreni osvajanjima Islamske države na Bliskom istoku. Pobunjeni islamisti u Africi, poput Boko Harama u Nigeriji, pokušali su na severu najmnogoljudnije afričke države da uspostave vlastitu islamsku državu, i pokrenuli, takođe, napade u susednim Nigeru i Maliju, ali i u Somaliji i Keniji na istoku kontinenta.