Zamršena završnica

Čim se objavi da je neko nešto rekao povodom Kosova, zvaničnici i njihovi glasnogovornici, te neoprezni novinari požuriće da što glasnije reaguju, odlučno odbacujući, ili oduševljeno prihvatajući to što je rečeno. Oprezniji znaju da će uskoro uslediti razjašnjenje koje se svodi na to da je izjava netačno preneta, pogrešno prevedena, ili neprecizno interpretirana. Kada se uporede početne verzije i naknadna tumačenja još manje je jasno gde je granica između izričite tvrdnje i neobavezne pretpostavke.
Posle izjave nemačkog ambasadora Andreasa Cobela, krajem prošle nedelje buru je izazvao intervju austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera agenciji Rojters. Na osnovu njega moglo se zaključiti da Beč posreduje u tajnim pregovorima koje s nekim vode spoljnopolitički saradnici predsednika Srbije. Nije rečeno ko je druga strana. Naknadno je objašnjeno da tajnih pregovora nema i da je agencija previše slobodno prenela kancelarove misli. Pošto mu objašnjenje nije delovalo dovoljno ubedljivo, savetnik predsednika Borisa Tadića Leon Kojen podneo je ostavku i na tu funkciju i na položaj koordinatora tima za Kosovo i Metohiju.
Početkom ove sedmice novo uzbuđenje doneo je američki državni podsekretar Nikolas Berns. Prema prvoj verziji on je rekao da će Sjedinjenje Američke Države jednostrano podržati deklaraciju kosovskog naroda o nezavisnosti ukoliko Savet bezbednosti ne usvoji novu rezoluciju o Kosovu. Beogradski zvaničnici žestoko su uzvratili. Kao što se moglo očekivati Berns je nekoliko sati kasnije – posredstvom najgledanije informativne emisije na najgledanijoj televiziji, RTS-u – razjasnio da je pogrešno shvaćen i da nije rekao baš to što mu je pripisano.
Da li je nekih pregovora zaista bilo? Da li će Vašington jednostrano priznati Kosovo? Da li će Moskva i Peking nedvosmisleno biti uz Srbiju? Nije uputno hvatati se za svaku reč i prihvatati je kao konačnu. Ako se pregovorima može smatrati svaki susret zvaničnika na nekom prijemu i svako ćaskanje u četiri oka – odgovor je potvrdan. S kojim god strancem da se sretne neki ministar, ambasador, savetnik ili novinar razgovara se i o Kosovu. Nema razmene mišljenja bez pitanja kako bi Srbija postupila u slučaju da se donese ili ne donese ovakva ili onakva odluka.