Zašto evro pada

Saša Nikašinović Da je leto počelo vidi se i na kursnoj listi. Evro je sve jeftiniji. Nekoliko poslednjih dana vrteo se oko 79 dinara, a sada je pao čak ispod te granice. Jučerašnji srednji kurs Narodne banke bio je 78,67 što ipak predstavlja izvesno iznenađenje. Kursna lista je tako zatvorila krug, jer evro vredi samo 40 para više nego što je vredeo krajem decembra lanjske godine. I tada smo, kao i sada, imali sezonski pad evra, jer su na odmor stigli radnici iz inostranstva. Za Božić se evro ipak brzo oporavio, pa je već prvih dana januara prešao granicu od 79 dinara. Današnji kurs evra je tako najniži u ovoj godini.
Pravilo je, inače, da je letnji kurs niži od zimskog. Razlog je jednostavan. Više je onih koji dolaze na letnji odmor nego onih koji se odlučuju da trknu do svojih za Božić. Razumljiv je i razlog za sezonski pad evra. Prema procenama Narodne banke naši radnici zaposleni u inostranstvu unesu u zemlju oko tri milijarde evra godišnje. Novac uglavnom ne ide bankarskim kanalima. Šalju po poznanicima, rođacima, čak i vozačima autobusa, a dobar deo donesu i lično. E, to je taj novac koji je stigao sada. Ponuda evra je povećana, pa cena pada.
Šta će se dalje ovog leta događati sa evrom nije baš lako pogoditi. Povećane ovogodišnje plate ostavile su i prostora da se ušteđevina pretvori u evre. Više se kupuje i uvozna roba, pa raste i uvoz. Izgledalo je stoga da će sezonski pad evra ovog leta biti nešto manji od uobičajenog, ali to se nije dogodilo. Treba, stoga, sačekati još neko vreme da bi situacija bila jasnija. Evro može i brzo da se oporavi, može da do polovine septembra nastavi da oscilira približno na sadašnjem nivou, ali nije nemoguće da nastavi i dalje da pada. Ipak, ova treća mogućnost izgleda najmanje verovatna.
U decembru 2005. evro je vredeo znatno više nego sada – 85,80 dinara. Letnji pad kursa i 1. jul evro je lanjske godine dočekao sa cenom od blizu 85 dinara, ali je cena tada nešto brže počela da pada, pa je 15. jula koštao 83,59, a 15. avgusta 82,9 dinara. Ukupan letnji pad evra u odnosu na božićnu cenu tog leta iznosio je – skoro tri dinara. U septembru je cena porasla na 84 dinara, ali je u oktobru naglo pala na nešto iznad 81. U novembru je stigao i dodatni pad na 79, a u decembru na 78 dinara za evro.
Poređenje sa prošlom godinom stoga ne izgleda realno. Pad evra na 75 dinara polovinom avgusta, pa još i dodatni pad u poslednja tri ovogodišnja meseca ne čine se mogućim. Neizvesno je i kako bi Narodna banka na sve reagovala. Ipak, čak i o toj mogućnosti treba razmišljati. To važi ne samo za građane nego i za privredu, ekonomiste i političare.
Izgleda realnije da će se evro posle 15. avgusta brzo oporaviti i preći nivo od 80 dinara. Bilo bi to u skladu sa pravilom „ako možeš kupi evro danas, jer će sutra sigurno biti skuplji“. Odnosno – „ako možeš kupi ga pre 15. avgusta…“. Ipak, sada je sve to kocka. Više puta se potvrdilo da evro može biti i jeftiniji. Što, opet, znači da devize nisu više najsigurnije sredstvo za štednju. To se zasad sporo shvata i prihvata, pa je najveći deo štednje i dalje u devizama.
Najisplativija je zasad i dalje štednja preko štednih zapisa Narodne banke. Poslednja emisija ovih zapisa emitovana je 5. februara, a kamata je 14 odsto na godišnjem nivou. Datum dospeća je 31. januar iduće godine, ali se zapisi po istoj kamatnoj stopi mogu prodati i ranije. Lanjske godine, kada je kamata bila veća, bilo je čak pet emisija ovih zapisa. Interesovanje građana je prilično raslo da bi u ovoj godini znatno palo. Razlog ne treba tražiti u njihovoj neatraktivnosti, nego u političkoj nesigurnosti nastaloj zbog činjenice da se stalno odlagalo formiranje nove vlade.
Biće potrebno još neko vreme da se ta neizvesnost prebrodi. Verovatno će tada biti povećana i potražnja za štednim zapisima koji uz sadašnju nisku inflaciju donose priličnu dobit. Stvarni godišnji prihod onog ko je kupio zapise biće, kada se odbije inflacija, negde oko osam odsto. Evro bi do početka januara trebalo da pređe 86 dinara i tada bi oni koji su kupili zapise bili izjednačeni sa onima koji su kupili evro. Da li će se to i dogoditi – teško je reći. Oni koji kupuju evro kockaju se s pretpostavkom da evro ne može stalno da pada. Mora i da raste.