Zaustaviti instant reformatore

Nije ona prvi „reformator“ kome je tehničko obrazovanje zasmetalo. Pre nje je nekadašnji ministar prosvete Dragoslav Mladenović 1994. godine takođe pokušao da ga potpuno ukine, kao što je ukinuo domaćinstvo i prvu pomoć. Međutim u odbranu tehničkog obrazovanja stao je akademik Aleksandar Despić, predsednik SANU. Akademik Despić je izgovorio rečenicu koja je okrenula situaciju u pravom smeru. Ona glasi „Ne smemo dozvoliti da naša mlada generacija bude inferiorna u tehnološkom domenu u odnosu na naše okruženje“. Pod „tehnološkim“ akademik Despić je podrazumevao tehnologiju u najširem smislu i informacionu tehnologiju. Time je dat signal za primenu nove koncepcije i nastavnog programa tehničkog obrazovanja. Na platformi nove koncepcije, umesto isključivo ručnog rada i rada po šablonu, izgrađen je najmoderniji program ovog nastavnog predmeta.

Osnovu nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja čini koncepcija koja je nastala na dostignućima psihološko-pedagoške nauke i tehničko-tehnološkog razvoja, kao i iskustava drugih zemalja. Zbog toga osnovno opredeljenje jeste da se u koncepciji tehničkog i informatičkog obrazovanja zadrži razvoj veština i motorike, razvoj tehničkog stvaralaštva, upoznavanje sa tehničkim materijalima kao i tehnologijom njihove obrade, saobraćajno vaspitanje i obrazovanje, energetika, ekologija, poljoprivredna tehnologija, građevinska tehnika, mašinstvo, elektrotehnika i elektronika, informatička tehnologija…

Šta predlaže pomoćnica ministra Snežana Marković? Da praktični deo TIO, koji se ne odnosi na IKT, bude prebačen u tehničko obrazovanje, a da se sve što je u vezi sa informaciono-komunikacionom tehnologijom, informatikom, programiranjem, robotikom, uključujući i ono što se radi u okviru konstruktorskog modelovanja prebaci u drugi predmet, čije bi ime tek definisali. Ovo je dobar primer koliko gospođa Marković ne poznaje ni koncepciju, ni nastave sadržaje TIO. To je kao da se na nastavi fizike obrađuje optika, a na časovima geografije rade vežbe iz optike.

Kome pada na pamet da razdvaja tehniku i tehnologiju od informacione tehnologije? Nema više tehničkog uređaja u koji nije ugrađena i informaciona tehnologija. Zbog toga se informatički sadržaji nalaze u programu tehničkog i informatičkog obrazovanja, što proizilazi iz činjenice da informatika revolucioniše i integriše druge sisteme i tehnologije. To važi i obrnuto. Pogrešno je misliti da je tehničko-tehnološko obrazovanje alternativa informatičkom obrazovanju. Naprotiv, oni su komplementarni. Zapostavljanje tehničkog ili informatičkog obrazovanja može se negativno odraziti na društveno-ekonomski i tehnološki razvoj zemlje. To bi dovelo do stvaranja inferiorne nacije u tehničko-tehnološkom ili informatičkom domenu.

Ova reformatorka s prstom na čelu kroji dva predmeta prema njenim aršinima, i oba bi upropastila. Ona ne razume da se prirodne grupe predmeta već integrišu u jedan predmet, a ovde gde je logička celina ostvarena, ona bi da to deli. Ne razume da nastava tehničkog i informatičkog obrazovanja, koja je obavezna za sve učenike, obezbeđuje dovoljno informatičkog obrazovanja za sve učenike. Zaboravlja da u osnovnoj školi imamo inkluzivnu decu, zatim oko pedeset posto prosečne dece, što znači da informatički sadržaji koji su dati u nastavi TIO zadovoljavaju te potrebe.

Izborna nastava osnove informatike i računarstva je zato i uvedena da se zadovolje potrebe dece koja žele više nego što je obavezna nastava, a to su: grafika, multimedije, animacija, programiranje… Da li su ovi sadržaji potrebni celoj populaciji? Da li su u stanju da ih prate? Treba znati da status ovog izbornog programa treba da ostane izborni, da se ne opterećuju deca sa onim sadržajima koji nisu potrebni celoj populaciji. Izborni status omogućava fleksibilnije oblike i sadržaje rada nego obavezni predmeti. Predlažemo da se ocene iz informatike i računarstva uvedu u prosek uspeha učenika i/ili da se daju korektivni bodovi pri upisu u srednju školu, gde je informatika značajna za određeni smer, onim učenicima koji su pohađali ovu nastavu. Time se daje mogućnost povezivanja vertikale.

Bilo bi dobro da se reformatorka Marković pozabavi statusom nastave informatike u srednjim školama i gimnaziji, s obzirom da je to njen fah i trenutna pozicija koja to nalaže. Nije dobro da se meša u područja koja ne poznaje. Zato u ime naše dece sprečimo eksperimente nad njima, a „reformatori“ neka se bave svojim poslom.

*Autor je predsednik Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike