Da bi buduća vlada bila proevropska, rekao bih da jedno od ključnih merila mora da bude vrednost društvene ravnopravnosti, a samim tim i rodne ravnopravnosti. Žensko pitanje, uticaj rodne ravnopravnosti na društveni i ekonomski napredak, definisanje specifičnosti ženskog pogleda na svet, sve su to aktuelne teme koje se bez aktivne uloge žena ne mogu rešavati. Zato se priključujem pozivu u kom se od političkih stranaka koje pregovaraju o sastavu nove Vlade Republike Srbije traži da u budućoj Vladi Srbije minimum 30 odsto ministarskih resora zauzmu predstavnice politički manje zastupljenog pola.

Politički gledano, napredak položaja žena u Srbiji je veliki. Prethodna vlada je napravila ozbiljne pomake u uspostavljanju mehanizama za rodnu ravnopravnost, donela zakone iz oblasti ženskih prava, podstakla mere za ekonomsku samostalnost žena, uvela institut poverenice za zaštitu ravnopravnosti, promenila Zakon o izboru narodnih poslanika (tako da danas u Skupštini imamo 82 poslanice), itd. Sve što je do sada urađeno menja naše društvo nabolje, ali rezultate te promene još uvek ne možemo u potpunosti da sagledamo.

Pojam emancipacije nerazdvojivo je povezan sa demokratskim procesima. U društvima kao što je naše, koja se nalaze u procesu tranzicije, menja se i položaj žena. Iz jednog socijalističkog sistema u kome su ženska prava bila deo ideološkog uređenja države i društva i, svi ćemo se složiti, više deklarativne nego suštinske prirode, društva u tranziciji obavezno upadaju u jedan vrednosni vakuum iz koga je izuzetno teško iskristalisati nove zahteve u oblasti ženskih prava.

U opštoj atmosferi globalne ekonomske krize, osiromašenjem širokih slojeva stanovništva i nekontrolisanim povećanjem socijalnih razlika, pitanje rodne ravnopravnosti često deluje kao jedan od društvenih problema koji nije prioritetan i za koji se uvek ima vremena. Svođenje generalnog zalaganja za veće prisustvo žena na mestima odlučivanja često se u javnosti svodi na isticanje loših pojedinačnih primera. Zato mislim da je upravo problem (ne)ravnopravnosti direktno povezan sa okupljanjem svih građanki i građana jednog društva oko pravca i brzine reformi.

Mi menjamo naše patrijarhalno društvo otvarajući novi prostor ženama da iskažu svoj značajan intelektualni i menadžerski ljudski potencijal, kojem se mora pružiti veća prilika za aktivno učešće u reformama. Primećujem da se i u drugim državama Evrope i sveta dešavaju značajne promene, jer se sve veći broj žena uključuje u rad njihovih vlada. Tradicionalna Francuska po prvi put ima vladu sa gotovo izjednačenim brojem žena i muškaraca. Upravo žene donose novu energiju i snagu vladama zemalja koje su, kao i naša, u krizi, čime se ukazuje na to da je veći broj žena u vladi snaga koja ne sme biti zanemarena. Ovo je prilika da napravimo veliki iskorak i da, kao društvo, pokažemo zrelost i posvećenost temeljnim evropskim i čovečanskim vrednostima. Zato uključite žene u rad buduće Vlade Republike Srbije! Omogućite im da iskažu svoje potencijale i aktivno učestvuju u donošenju odluka koje će odrediti našu budućnost.

Autor je predsednik UO Centra modernih veština

close
Žensko pitanje i socijalna kohezija 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.