Živelja Srbija

Ilija Marković Narod se pita na kašičicu.
Vlast se kompromituje na sitnicama. Narod je živi primer.
Odričemo se svega, ali ne i svakoga. Dok se ne montira materijal, gledaćemo zvaničnu verziju događaja. Da populizam nije ulizam, ne bi se ulizice naslađivale javnim tajnama. Javna je iznad državne.
Tajna njenog uspeha je vojina tajna. Tajna njegovog uspeha je strogo poverljive prirode. Ko zna zašto je to dobro, ne zna zašto je loše.
Ispalo je dobro. Ostalo je loše. Iza kulisa se prave najbolje predstave. Ko je na političkoj sceni protagonista, na pozorišnoj je epizodista. Generalna proba je uspela zamena teza: premijera premijera. Kakav udeeses! Demokratija za sve – svi za nju.
Dok vodeći političar popuje o demokratiji, pop-pevač repetira starom pesmom. Otkad je muzika instrument politike, glasove štimuje njen fan.
Kad se dobro zamesi, narastu uspesi. Ko soli pamet, nema veze s bazom. Da lonac nije našao poklopac, ne bi čorba bila gusta. Prema tome, nije pitanje ko to tamo peva. Već odgovor nevernim Tomama – ko sluša.
Gladni slušaju otvorenih usta. Ko ih kljuka glupostima, odvaja od svojih usta. Ko ima svoje ja, sam je sebi rezerva.
Pre bi se vlastodržac odrekao sebe no države koju nema.