Aleksej Kišjuhas Vrlo konzervativni teoretičar iz doba Francuske revolucije Edmund Berk navodno je izrekao fantastično bistru misao: „Jedina stvar neophodna za trijumf zla jeste da dobri ljudi ne urade ništa.“ Dobri ljudi su pred užasima radili ništa mnogo puta u proteklih petnaest srbijanskih godina i to jeste dobar razlog zašto su ove „godine raspada“ i danas ispunjene tolikim zlom.
Pre nekoliko dana u Novom Sadu je napadnut Omladinski centar CK13, novootvoreni autonomni i nezavisni prostor namenjen podsticanju društvenog i političkog angažmana mladih. Nakon što je tokom trajanja festivala Egzit u saradnji sa britanskom ambasadom u ovom omladinskom i društvenom centru organizovan odličan program o britanskim društvenim uticajima poput fudbala i pank muzike, na CK13 su polupani prozori, spaljeni ulazni šalteri, a vrata potpisana kukastim krstom i slovima „SS“. Nešto pre toga, u Novom Sadu su fizički napadnuti učesnici akcije „Svi različiti, svi ravnopravni“. Nanovo je postalo fizički opasno javno se založiti za etničku, rasnu, versku i seksualnu ravnopravnost, i nanovo je postalo opasno biti antifašista. Dobrodošli u NS! Nacionalsocijalizam ili Novi Sad, svejedno.
Jer, reč jeste o nacifašizmu, onom pravom, bez maski, rukavica i celofana. Istorijski poražen, brojčano marginalan, supkulturno komičan i rasno/etnički nedosledan – nije bitno. Jer, društvance koje je porazbijalo prozore na Omladinskom centru CK13 ostavilo je kukasti krst i slova SS kao potpis. Oni se smatraju naci-fašistima, a i metode im nimalo ne odudaraju od onih iz Kristalne noći. Meta je takođe svesno odabrana, kao i onomad upad na fakultetsku antifašističku tribinu. Naime, ovaj omladinski i društveni centar kao jedan od ciljeva ima upravo istraživanje desnog ekstremizma u srbijanskom društvu – (anti)rasizma, (anti)fašizma i (anti)nacionalizma. Za samo nekoliko meseci rada centar je postao veoma posećen, popularan i atraktivan prostor. Drugim rečima, neonacisti su znali na šta udaraju.
I kao da se ljudi nanovo, po difoltu, pitaju otkud to. Odgovor u značajnoj meri leži u citiranoj Berkovoj sentenci: jer se nije (u)radilo ništa. Zažmurilo se. Otišlo se na letnji odmor. I sve se otpisivalo pod naslovom „incidenta“, iako je stvar učestala, brojna i raširena. Nasilne akcije sa fašizmom kao nedvosmislenim potpisom direktna su posledica nebrige prema fašističkim praksama i organizacijama. Ako su već – rečima Radeta Bulatovića – „društvene prilike“ u zemlji takve da se tolerišu raznobojne fašistoidne i ekstremno desničarske grupacije, neverovatno je opasno što se i na „pravu stvar“ sa sve svastikom, Sieg Heil i kamenom u prozor, žmuri i najčešće ne čini ništa. Van sumnje, ovo je vodeći vetar u leđa i tapšanje po ramenu onima koji na pozdrav dižu ruku, a kod frizera ne koriste makaze. Nedavno su određeni verski objekti takođe bili napadnuti, sa potpisom Nacionalni stroj. Da je onomad krivična reakcija na ovu grupu bila snažnija, teško da bi se iko danas usudio da upotrebi taj potpis još jednom. Stav „neka cveta hiljadu cvetova“ (pa i biljke mesožderke koje svojim opojno slatkim cvećem uvlače druge u smrt) tek je izgovor za neaktivnost, bašmebrigizam, moguće prećutnu saglasnost ili saučesništvo, te sramotnu preferenciju lakih tema i letnjih programskih šema. I nakon medijskih pokrivanja, te telefonskih i emajliranih reči podrške, mladići i devojke koji su pokrenuli CK13 na kraju dana ostaju sami. Bojazan da sudske i policijske institucije neće uraditi svoj domaći zadatak opravdana je i onespokojavajuća.
Naravno, slučaj Omladinskog centra CK13 tek je jedan od mnogih u kojima su dobri ljudi propustili da urade nešto. Verovatno najtipičniji i najstrašniji primer je onaj iz Srebrenice. Previše ljudi nije radilo ništa u tim letnjim mesecima. Od francuskog generala i holandskih vojnika do političara u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. I zlo se dogodilo. Isto je i danas: i takozvana međunarodna zajednica i balkanske državice po pitanju ratnih zločina i puzajućeg fašizma posvećenije su neradu no radu. Kao da mozgovi običnih ljudi i političke javnosti stavljaju papirić „zatvoreno zbog godišnjeg odmora“ ispisan na ulazna vrata, odnosno sopstvene oči.