Žuti karton

Jedan od poteza po kojima će se ovogodišnje Evropsko prvenstvo u fudbalu pamtiti jeste rešenje slovačkog sudije Luboša Mihela, u 86. minutu četvrtfinalnog meča Rusija – Holandija, da preinači svoju odluku o drugom žutom kartonu igraču ruske reprezentacije, na sugestiju pomoćnog sudije da je start Kolodina na Snajderu bio regularan. Jedan od najcenjenijih evropskih arbitara u trenu je pregazio sopstveni ponos, priznao grešku i dobio zaslužene pohvale. E, sada, da li pohvale zaslužuje Demokratska stranka koja je, posle manje od 24 časa, povukla inicijativu da u novoj vladi ipak ne bude ministarstvo za ljudska i manjinska prava?
Marko Đurišić, narodni poslanik liste Za evropsku Srbiju i predsednik Izvršnog odbora DS-a, podneo je u utorak amandman na Predlog zakona o ministarstvima kojim se broj predviđenih resora smanjuje sa 24 na 23, i to pripajanjem sektora ljudskih i manjinskih prava Ministarstvu pravde. Nakon burnog reagovanja poslaničkog kluba nacionalnih manjina, pre svih Mađarske koalicije, od čijih glasova zavisi većina u parlamentu, i nevladinih organizacija, Đurišić je u sredu povukao amandman. Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba ZES-a, obrazložila je promenu odluke „opštim mišljenjem javnosti da pitanjem ljudskih i manjinskih prava treba da se bavi posebno ministarstvo“. Javnost je, dakle, pomoćni sudija na čiju je intervenciju glavni arbitar vratio karton u džep.
„Pokazalo se, što kod nas ne biva često, da je naša politička elita spremna da reaguje na argumente koji dolaze od javnosti, od stručnjaka i nevladinih organizacija“, prokomentarisao je Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Profesor je naglasio pozitivni aspekt cele priče i, svakako, nije pogrešio. Kako je, međutim, uopšte došlo do konfuzije da ZES podnese Predlog zakona, koji potom menja amandmanom, koji na kraju povlači? I zašto je, zarad redukovanja državne administracije, baš oblast ljudskih prava uočena kao višak? Zašto višak nije ministarstvo za NIP ili pozicija ministra bez portfelja? Ili funkcija potpredsednika vlade za socijalna pitanja, kada već imamo ministarstvo rada i socijalne politike? Naivna pitanja, reći će neko. Pa, i jesu, s obzirom na to da su NIP, resor bez portfelja i vicepremijersko mesto već odavno bezecovali oni od čije podrške zavisi vlast. A s obzirom na to da za ljudska prava nije bilo partijskih dobrovoljaca, ona su se pokazala najzgodnijim za odstranjivanje.