Kako sam izbačen sa Infektivne klinike

Lečen sam od 30. 6. 2020. do 15. 7. 2020. Broj istorije bolesti 1584/2020.

Prvog jula došli su u moju sobu i rekli mi da će da me sele u bolnicu Bežanijska kosa. Imao sam vremena minut-dva da spakujem svoje stvari.

Dobio sam otpusnu listu, sestra mi iznela stvari i bukvalno sam bio izbačen iz bolnice a kombija niotkuda.

Pošto me tresla groznica, nisam znao šta dalje da radim. Posle izvesnog vremena izašao je jedan mladi čovek dr Marko Marković, pozvao me da sednem u hodnik 6. odeljenja bolnice i naredio sestri da mi se da kiseonik.

Onda je rekao meni: „Ovo je veoma nepošteno i neljudski.“ I to rekao nekoliko puta. Sestri je nekoliko puta rekao da se pocepa otpusna lista i da se otvori nova lista, da se ja primim u bolnicu.

Ono što je ovaj čovek za mene uradio, on bi uradio za svakog građanina ove zemlje. On je za mene planina od čoveka, svetlost i nada Srbije.

Želim da mu se zahvalim, želim da ga pozdravim, želim da ga drugi građani Srbije pozdrave.

Isto tako želim da se zahvalim sestrama koje su mi drugi put spasile život.

Smešten sam u sobu 6 sa šest pacijenata. Pošto mi se učinilo da iz sobe jedan nisam pokupio sve stvari, otišao sam u tu sobu i video na krevetu na kom sam ležao Čedomira Jovanovića (političar) i još jednog pacijenta. Od trokrevetne sobe napravljena je dvokrevetna soba.

Doktor koji mi je napisao otpusnu listu je inače profesor, direktor klinike je docent a direktor bolnice ne znam šta je. Ali ono što znam je da njih dvojica za mesec dana nikada nisu ušli na Šesto odeljenje infektivne klinike u Beogradu.

Oni ne zaslužuju da im ime spomenem, sve što sam imao da kažem profesoru rekao sam javno ispred cele sobe i vizite, kako njemu tako i njegovim pretpostavljanima.

U sličnom tonu ono što sam rekao načelniku rekao sam i gospodinu Jovanoviću. Sa gospodinom Jovanovićom sam se sretao skoro svakodnevno. Sve što sam mu ja rekao nije ga ništa doticalo, a u krajnjem slučaju on ništa nije kriv.