Momo Kapor vas je čitao

Poštovani gospodine Petroviću,

Jutros – u subotu! – čujem kako lijepo govorite i te riječi djeluju na mene staroga kao – melem na dušu! A ja već duže od 50 godina živim u tuđini i ovako sa daljine želim da vam ruku stegnem i to iz zahvalnosti za sve ono dobro koje radite za sve nas, za naš srpski narod.

Ipak, nešto me odavno muči – a nikako da se sretnemo, pa i i da Vama kažem tu moju „davnu muku“. Zapravo, Vama i svima oko Vas želim da ruku iz sve snage stisnem, Vas to neće zaboljeti jer je to prijateljska ruka!

Pa da kratko i ispričam! Prije tačno deset godina sretoh na ulici pok. Momu Kapora, znamo se odavno, dolazi često u Frankfurt, poslovan je i umije da paru zaradi. Izgledao je dosta izmučen! Ja ga pozvah da zajedno ručamo, znao sam da on to nikada ne odbija! Znamo se dugo , a priči nikada kraja! I ja ga upitah, između ostalog, da mi kaže kako se u Beogradu informiše i šta mi preporučuje? Nije se dvoumio i odmah reče. „Čitam samo dnevni list DANAS! On je jedini koji istinito piše!“ Malo se trgoh, ja do tada nisam za vas bio čuo! Našem razgovoru bila je prisutna i njegova još mlada supruga.

Žalim što ga poslušao nisam! Nastavio sam da po navici čitam stari list, isti onaj kao i moj pok. otac i moj djed! Sada sam se uvjerio da je Momo Kapor bio u pravu! Danas imate još jednog čitaoca više, nadam se još dugo, ja sam već uplivao u 86. godinu.

OVO SU ČASI VELIKIJEH DJELA .. Šantić

NEKA BUDE ŠTO BITI NE MOŽE

NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA…

Prijateljski, sa nadom u Boga i bolje sutra

Vaš

Dr. Mihailo RUNDO, ljekar spe. u penziji