Prisustvo fašističke ideologije u kulturnom životu

Zajedničkim dogovorom i kao zajednička potreba vojske i građana Ćuprije, zajedničkim finansijskim sredstvima, sagrađena je građevina, za potrebe svih stanovnika, u oblasti zabavnog i kulturnog života, a po imenu Dom vojske. Posle Nato bombardovanja, Dom je prestao sa radom. Posle proteklih parlamentarnih izbora i dolaskom na vlast SNS sve do danas pune četiri godine ta zgrada kulture je zatvorena.

Gospodine Vučiću, Ćuprija ima sedam školskih ustanova, veliki zdravstveni centar, Higijenski zavod, Sud i tako dalje. Taj dom kulture je stalno zatvoren. Građevina sa ogromnom horizontalnom salom i pet spratova sa klupskim prostorijama. Prema izjavi predsednika opštine, ta građevina neće više biti Dom kulture, jer će on promeniti njegovu dosadašnju funkciju.

U periodu pre početka Drugog svetskog rata, u Italiji je bio vrlo aktivan pesnik Filipo Tomazo Marineti, književnik futurističke ideologije koji je bio veliki pobornik za ukidanja svih građevina tradicionalnih kultura sa posebnim osvrtom na domove kulture i promeni njihovih funkcija. Sa takvom ideologijom futuristi su prišli fašističkoj stranci Musolinija, najvećeg saradnika Adolfa Hitlera.

Ta izjava predsednika opštine, da će dosadašnji Dom Vojske kao Dom kulture, a koji je stalno zatvoren, imati novu funkciju, dao je meni kada sam mu predao sadržinu rada Doma i na lokalnoj televiziji rekavši, citiram: „Tražim nekog bogatog čoveka koji bi kupio zgradu Doma, pa bi ona bila neki hotel ili Univerzitet.“ Ta izjava ima mnogo zajedničkih elemenata sa fašističkom ideologijom italijanskih futurista. To je postepen prodor fašističke ideologije pod plaštom SNS u naš kulturni život.

Da bi na neki način Ćuprija imala ustanovu kulture, i time oborio tvrdnju o prisustvu fašističke ideologije u kulturni život Ćuprije, predsednik opštine je kafanu Sinđelić – veličine jedne školske učionice, sa nekoliko stolova i stolica imenovao kao ustanovu kulture, za populaciju od devetnaest hiljada stanovnika. A paralelno sa tim, Dom kulture je pune četiri godine zatvoren, sa odlukom o promeni njegove dosadašnje funkcije. To je sasvim ubedljivo prisustvo fašističke ideologije u kulturnom životu Ćuprije.

Gospodine Vučiću, da li znate da je u susednom Paraćinu, u kome je Demokratska stranka na vlasti, sagradila višespratnu građevinu po imenu Dom kulture Paraćina, a Vaša stranka već postojeći Dom kulture drži stalno zatvoren i prazan.

Gospodine predsedniče SNS, kada jedna politička stranka dođe na vlast posle prethodne, i nekim svojim odlukama briše već stečena prava građana od važnosti i u svakodnevnom životu građana, da li je ona onda napredna? Ne, nije jer ona u sebi sadrži mnoge elemente diktature.

Na proteklim parlamentarnim izborima i izborima za predsednika Republike građani Ćuprije ogromnom većinom dali su svoje glasove za Vašu stranku i za Vas, a odlukom Vaše stranke Vi ste im oduzeli Dom kulture i uputili na kafanska druženja. Na takvu odluku građani Ćuprije su vrlo uznemireni, jer se osećaju izigranim i prevarenim.

Budući da sam sa sadržinom činjenica gore navedenih, više puta preporučenom pošiljkom obavestio gospodina Selakovića i gospodina Glišića, a da se do sada ništa nije promenilo na političkoj sceni Ćuprije, imam prava da konstatujem da pomenuta gospoda odobravaju postojeće odluke a koje je do sada doneo predsednik opštine Ćuprije.

Građani Ćuprije jednom su prevareni, ali sa bilo kakvim obećanjima to se više nikad neće dogoditi.

Gospodine Vučiću, Vaša partija u Ćupriji pune četiri godine drži zatvoren Dom Vojske kao Dom kulture svih građana, čime im onemogućava prava na neke delove svog ličnog privatnog života.

To je sasvim ubedljiv dokaz da je Vaša SNS stranka u Ćupriji stranka diktature. A za poništavanja kulturnih sadržaja u radu domova kulture je čin fašističke ideologije, koja je prisutna u odluci gospodina Erića o Domu Vojske, Domu kulture u Ćupriji.

Gospodine Vučiću, kao član Vaše stranke, tražim od Vas da našoj javnosti, putem sredstava informisanja, prokomentarišete sadržinu mog teksta i donesete potrebnu Vašu odluku.

Autor je profesor u penziji