Rat je izbio zbog proustaške politike

Konstatacije: „Dva sporadična napada na Srbe, danas mržnja postoji najviše zbog politike K. G. K. i A. V., ubijanje Vukovara i rušenja Dubrovnika, Srbija je po prvi put u svojoj novijoj istoriji vodila osvajački rat, Memorandum SANU i njen ratni poklič – Svi Srbi u jednoj državi dovela je do toga da Hrvatska vojska stane u odbranu svoje zemlje.“

Sve ovo nema nikakve veze sa istinom i predstavlja teške optužbe jednog naroda i svoje otadžbine u kojoj dotični živi. Kao neko ko je tada živeo na teritoriji Republike Hrvatske od 1978. do 1991. godine, u Splitu, imam puno pravo da mu ukažem na sledeće činjenice: politička situacija se pogoršala posle dolaska HDZ i Tuđmana na vlast krajem maja 1990. godine zbog nacionalističke, šovinističke i proustaške politike koju je počela da sprovodi nova vlast, što je na kraju dovelo do tragičnog građanskog rata u Hrvatskoj.

Zašto nije bilo sukoba 1986. godine, jer valjda je tada objavljen famozni Memorandum SANU. Pa zar neko veruje da su Srbi u Krajini i Hrvatskoj postavili barikade avgusta 1991. pošto su to pročitali u famoznom Memorandumu ili zbog toga što su počela otpuštanja iz MUP, državnih preduzeća, organa vlasti i proustaška orgijanja?

Pa čak je i čuveni kuvar Stevo Karapandža otpušten iz Sabora a svi koji su se zalagali za mirno rešavanje sukoba bili su likvidirani, o čemu svedoči slučaj R. Kira u Osijeku.

Niko nije izvršio nikakvu agresiju na Hrvatsku jer je ona priznata kao međunarodne država 15. 1. 1992. godine, a do tada je to bila država SFRJ sa svojom JNA kao jedinom u svetu priznatom oružanom silom. Može se konstatovati da su nezakonite oružane formacije Hrvatske pokušale napade, blokadu kasarni, ubijanje vojnika i starešina JNA koji su tada po Ustavu bili jedina legalna oružana sila.

Svaka država štiti svoje vojnike i starešine kada su napadnuti a kad to ne radi oni budu ubijeni. Slučaj Bjelovarske kasarne, Dobrovoljačke ulice u Sarajevu i drugi.

Slučajevi koje navodite – Vukovara, Dubrovnika, kao da je to osvajački rat Srbije koja tada nije bila međunarodno priznata ne bih komentarisao jer sam Vam objasnio da se tu radilo o spasavanju garnizona koji je bio opkoljen u Vukovaru, a u Dubrovniku o korišćenju gradskih utvrda i kuća za otvaranje vatre po vojsci Jugoslavije.

I na kraju pitanje dramskom umetniku (kome preporučujem da se ne bavi oblašću koje očigledno ne razume, već da se posveti glumi): zašto Srbija nije napala Makedoniju pa da je osvoji, valjda i tamo ima nekih Srba – jer to je stara Srbija kad je Srbija vodila osvajački rat?

Sledeće pitanje je da li je to slučajno da se kriza u Jugoslaviji rešava sukcesivno: prvo Slovenija pa se to reši, zatim Hrvatska pa se to reši, zatim BiH pa se to reši a onda Kosovo i Metohija? Da li Vam se čini da to liči na strategiju izazivanja i upravljanja krizama?

Ostale delove teksta ne bih komentarisao jer za to nisam kompetentan. Samo bih zamolio redakciju mog cenjenog lista Danas, koji pomažem tako što ga redovno kupujem na kiosku, da nas ubuduće poštedi ličnih stavova nekompetentnih ljudi koje iznose bez ikakvih dokaza.

S poštovanjem.