SKJ je imao 460.000 članova, a SNS - 700.000 1

Od dolaska na vlast A. Vučić je bio organizator i nosilac liste na svim izborima, jer, kako je Šešelj rekao, on se godinama pripremao i obučavao oko organizacije mitinga i izbora.

Pošto je uvedena praksa učestalih izbora, to znači da su aktivisti stalno na terenu. Novina je da se npr. u Novom Sadu pored otvorene kancelarije, kao što rade i druge stranke, dodatno otvaraju punktovi po celom gradskom području, te su na taj način mnogo bliži građanima.

Na primer, uselili su se i u zgradu „Dnevnika“ pa u sledećem nedeljnom izdanju nije bilo redovnih kolumni Đ. Randelja i T. Pančića. Kada su otvorili prvih dvadesetak takvih punktova, novinari su pitali gradonačelnika M. Vučevića ko to plaća, odgovorio je da sve redovno plaća SNS. Tu su naravno uključene i mesne zajednice, jer one odlučuju šta će se od komunalija u tom kraju raditi, naravno, ako se dobro prođe na izborima. Uvedena je i novina prikupljanja potpisa „sigurnih glasača“. Kada sam u prolazu zastao i pitao šta to rade usred leta, mladi aktivisti su rekli da prikupljaju podatke o sigurnim glasačima, te da će ih kontaktirati i obilaziti do izbora.

Inače, naš gradonačelnik je zajedno sa tatom bio veliki radikal, a sada kao član SNS-a kad god on smatra da je potrebno, prvi piše pisma podrške, opominjući i druge članove da daju podršku predsedniku Stranke. Zbog takve odanosti partiji i predsedniku izabran je za jednog od potpredsednika SNS-a, iako zbog te važne funkcije ne bi trebalo da ostane i dalje gradonačelnik. Međutim, sve je to prošlo zahvaljujući izjavi predsednika da ostane još neko vreme. Nažalost, i pored partijske odanosti Novi Sad nije na spisku gradova koji se može pohvaliti da je predsednik A. Vučić dolazio da preseče crvenu vrpcu za neku novu fabriku. Da nije samoinicijative tehničkih fakulteta na novosadskom Univerzitetu u razvoju IT tehnologija, gde su vodeći u državi, ne bi sigurno dobili značajnu podršku novog predsednika Vlade Ane Brnabić za izgradnju Centra za nove tehnologije. Za prvih sto dana predsednica Vlade je bila tri puta u Novom Sadu, a za pet godina T. Nikolić i A. Vučić sem predizbornih mitinga u SPENS-u nisu zvanično posećivali naš grad. Naš gradonačelnik se nije uzbudio što je pre više godina zatvorena Gradska mlekara, a to znači i prekinuta saradnja sa mnogim kooperantima širom Vojvodine, već nam sada mleko i mlečne proizvode donose iz Beograda. Pre par meseci je zatvoreno i drugo javno preduzeće Gradska pekara u kojoj je nekada radilo 700 zaposlenih. Takvu nebrigu gledali smo šest godina oko završetka Žeželjevog mosta koji je svečano pušten u rad a da još nije ni započeta obilaznica oko Petrovaradina i dalje prema Rumi tunelima kroz Frušku goru, iako je ovaj putni pravac po broju vozila najfrekventniji. Nije urađen na vreme ni priključak vodovoda koji je privremeno bio na privremenom gvozdenom mostu, tako da grad u ovim zimskim danima nema sigurno snabdevanje sa vodom. Zastoj u razvoju grada je započeo dolaskom radikala na vlast kada je „naša“ Maja postala gradonačelnik. Ostala je upamćena ugradnjom behatona i tako nas je zabetonirala da za četiri godine u Gradsku kuću nije ušao nijedan strani ambasador, a kamoli strane investicije.

Stara tema je sloboda govora i štampe. Opšti je utisak, kao i zaključak evropskih institucija koji se zvanično dostavlja našim organima da je kod nas opao nivo štampe i TV u smislu istinitog obaveštavanja o svakodnevnim događajima. Zavladala je kolektivna paranoja, jer se za ovih šest godina izgubila politička i ekonomska tribina sučeljavanja različitih stavova. Kod nas je uvedena neobična praksa da se gotovo svake godine raspisuju izbori tako da se propagandna mašinerija brzo razvijala u korist SNS, te je u praksi na izborima zauzimala 90 odsto prostora, jer se opozicija nije mogla ni pojaviti u štampi ni na TV. Tu su pomogli gotovo svi politički komentatori sa navijačkim komentarima gde je najviše prisutan kako sebe naziva „stručnjak za marketing“ čuveni poltron vlasti, jer je savetovao i B. Tadića, N. Krstić. Rezultat takvog agresivnog delovanja je da nakon zadnjih izbora u celoj Srbiji, od 175 opština samo u četiri nije SNS na vlasti. Bilo je i nešto više, ali novom pojavom i izrazom preletači, gde je bilo slučajeva da su pored pojedinaca odbornika preletali i čitavi odbori kako bi se uspostavila vlast.

Prošle godine su proslavljani razni jubileji i godišnjice pa sam pročitao da je 1948. godine održan V kongres KPJ u Topčideru. Na tom značajnom kongresu u novoj Jugoslaviji okupilo se oko 2.500 delegata komunista koji su bili predstavnici 460.000 članova SKJ cele Jugoslavije. Za sve vreme vladavine komunista bio je jednopartijski sistem, a sada kada imamo višepartijski sistem u Srbiji ima 700.000 članova SNS. Nije lepo zvučalo kada je posle izbora u novosadskom „Dnevniku“ glavni naslov bio: Osvojili smo vlast u svih 45 opština u Vojvodini. Nije primećeno da je zavladala demokratija i blagostanje.

Autor je diplomirani inženjer iz Novog Sada