Foto: Stefana Savić

U nastavku objavljenom 1. avgusta autor se dotakao i mog imena i napisao da se meni „nije desilo da zaglavim na Golom otoku – nego na Brionima, sudeći po sećanjima svedoka koji su ga (me – prim. M. B.) tamo viđali pre pedesetak godina. Onda kad niko u Jugoslaviji nije video Brionske otoke ni na razglednici, a kamoli imao kakvu predstavu o njima, mladog perspektivnog pesnika u trapericama, Stanka Veselinov je preko celog leta vodila na Brione gde je on mrsku komunističku nomenklaturu uveče zabavljao recitovanjem svojih pesama i domišljatim kozerijama“.

Istina je da sam ja jednom zaglavio u „Brionima“, kako se zvao bife tada u Lole Ribara, a sada Svetogorskoj ulici. Znam da sam se napio kisele vode i zabavljao nekoliko stalnih posetilaca ovog bifea, najčešće glumaca Ateljea 212. To bi mogli biti svedoci koji su me tamo videli u „Brionima“, a ne na Brionima. A svedoci nikad ne lažu, a kamoli takav svedok kakav je Momčilo Đorgović.

Molim vas da po zakonu o štampi objavite i moj prilog njegovom feljtonu.