Ilustracija: Bartek Ambrozik/Free Images

Argumentacija za ovako katastrofičarsku izjavu u svojoj suštini ima primesa teorija zavera, odbacivanje nauke, kataklizmičnih očekivanja i površnog sagledavanja ozbiljne teme svesno zanemarujući sve uzroke prirodnog priraštaja.

Osnovna ideja civilnog društva je razvijanje pojedinačnih prava, što je dovelo do emancipacije muškaraca i žena i kao krajnji rezultat smanjenje fertiliteta, objašnjava profesor Beogradskog univerziteta. Nastavlja sa ocenom da društva koja nemaju razvijeno civilno društvo, koje naziva religijskim društvima, biološki rastu. Odnosno, što je manje civilnog društva veći je natalitet. Ovde profesor svesno, bar se nadam, ignoriše činjenicu da ljudi takođe umiru, odnosno ne uzima u razmatranje prirodni priraštaj već samo rađanje. Tako da neko društvo može imati nizak fertilitet i mortalitet, a da i dalje raste. Profesor Jevtić, u svom vrlo kratkom tekstu, nastavlja sa ocenom da civilno društvo „vodi čovečanstvo u smrt“ i opisuje one koji ne veruju u „ideologiju civilnog društva“ kao neznalce i neracionalne.

Postoji više razloga da verujemo da ne postoji korelacija između razvijenog civilnog društva i broja novorođenih beba i devet razloga zašto verujemo da drugi faktori bitnije utiču na fertilitet, a samim tim i na prirodni priraštaj. Najpre ćemo se osvrnuti na odnos civilno društvo – rađanje dece. Prvo, nema kredibilnih istraživanja koja dovode u direktnu vezu razvoj civilnog društva, odnosno razvoj individualnih prava i smanjenje broja novorođenih. Države u kojima je civilni sektor i građanski aktivizam jak, a u to spadaju i neke evropske države, imaju pozitivan prirodni priraštaj. U Francuskoj je taj priraštaj skoro četiri promila. Neko će reći da tom priraštaju doprinosi pre svega muslimanska populacija, ali želeli bismo da naglasimo da je uprkos uvreženom mišljenju, prema zvaničnim podacima taj broj manji od 10 odsto. Pre ćemo reći da usled jakog pritiska sindikata i udruženja za zaštitu porodice Francuska ima visoke standarde u socijalnoj politici. Čak trećina žena ima skraćeno radno vreme. U Španiji je priraštaj viši od dva promila. Ukoliko odemo dalje od Evrope, Urugvaj ima stopu od oko pet promila, a on spada u najliberalnije države južne Amerike sa jakim civilnim sektorom. Prema istraživanju Fridom Hausa, on je na 27. mestu u svetu po ljudskim slobodama, bolje od nekih država EU. Čak i Norveška ima pozitivan prirodni priraštaj. Drugo, ukoliko bi teza profesora Jevtića o obrnutoj proporciji između jakog civilnog društva i broja novorođenih bila tačna, trebalo bi razmotriti slučaj Kube ili Severne Koreje, budući da u njima civilnog društva gotovo da nema, a zapravo imaju manji priraštaj od Urugvaja. I treće, ne postoji legitimna moderna država, koja brine o svojim građanima, i u njoj vladavina prava bez civilnog društva.

Brojna istraživanja govore u prilog neophodnosti postojanja civilnog društva za razvoj demokratije, procesa donošenja odluka, javnih odgovornosti, dobre uprave i u planiranju porodice. Ujedinjene nacije i Evropska unija civilni sektor vide kao partnera u sprovođenju svojih ciljeva i obavezno konsultuju organizacije prilikom donošenja odluka. Svetska banka i Svetski ekonomski forum vide civilno društvo kao neizostavnog aktera u očuvanju demokratije i ekonomskog napretka, uključujući i ulogu u smanjenju siromaštva. Ne postoji moderna, demokratska zemlja u kojoj donosioci odluke nemaju kontinuiran dijalog sa organizacijama civilnog društva.

Ne postoji legitimna država bez jakog civilnog sektora. Civilno društvo ima ulogu u razvijanju demokratije, napretku, jačanju javnih odgovornosti i kreiranju atmosfere permanentne diskusije vlasti, privrede i građana. Ne možemo se uvek osloniti na vladu da će raditi najbolje u našem interesu i da će adekvatno trošiti zajedničke resurse. Takođe, ne možemo se osloniti ni na privredni sektor da će uvek poštovati zakone, a da pritom ne zadire u džepove političara. Primarna ideja civilnog društva, nije da razvije pojedinačna prava, već da obezbedi kontinuiran dijalog između građana, vlastodršca i privrede bez čega moderna država ne može da ima pun legitimitet. Profesor Milan Podunavac, bivši dekan FPN, u svojoj knjizi objašnjava: „Civilno društvo, shvaćeno u svojoj kompleksnosti, i u obe svoje komponente, privatnoj i javnoj sferi, predstavlja locus demokratije i liberalnih principa, ali i legitimnosti moderne države.“

Još dva profesora sa Fakulteta političkih nauka, Pavlović i Stanovčić, govore o neophodnosti jakog civilnog društva za postojanje vladavine prava. Profesor Vukašin Pavlović nam sumira preduslove: „Pored mira kao opšteg uslova za nastanak i opstanak civilnog društva, osnovne preduslove koncepta civilnog društva čine privatna svojina i vladavina prava.“ Za profesora Vojislava Stanovčića, vladavina prava predstavlja suštinski element civilnog društva. Složićemo se da bez vladavine prava teško može postojati moderna država koja može da obezbedi individualna prava koja važe za sve, sigurnost i predvidivost, a samim tim i mogućnost planiranja porodice. Drugim rečima, vladavina prava omogućuje razvoj individualnih prava, a civilno društvo je tu da permanentno kontroliše njeno poštovanje.

Na fertilitet, utiče veliki broj faktora, ovde ćemo navesti devet. Prvi je potreba za decom kao radnom snagom. U zemljama u razvoju mnogo je više dece koja se primoravaju na rad. Tako ćete često čuti da je vašu majicu napravio trinaestogodišnji radnik iz neke od zemalja u razvoju. Drugi je svakako urbanizacija. LJudi koji žive u urbanim sredinama imaju pristup službama za planiranje porodica i boljoj zdravstvenoj nezi, ali istovremeno će imati manje dece, za razliku od ruralnih područja u kojima se na decu gleda kao na ispomoć u svakodnevnim aktivnostima.

Povećani troškovi života i obrazovanja, predstavljaju treći faktor. U razvijenim zemljama, troškovi života i obrazovanja su veliki, a mladi ulaze na tržište rada tek u dvadesetim što predstavlja izazov za mnoge porodice zbog produžene mladosti i potrebe za izdržavanjem. Četvrti faktor je postojanje mogućnosti žene da radi i da se obrazuje. U razvijenim zemljama postoji mogućnost za plaćeni posao i prilika za studiranje pa će broj novorođenih biti uslovljen time. Sa druge strane u zemljama u razvoju žene bez obrazovanja će u proseku imati bar dvoje dece više od onih sa srednjom školom.

Peti faktor je smrtnost novorođenčadi. U zemljama u kojima je smrtnost niska, kao što su Monako, Island i Japan, porodice imaju manje dece jer je mogućnost manja da dođe do smrti novorođenčadi. Sa druge strane, zemlje u vrhu liste po broju novorođenčadi su ujedno i u vrhu liste smrtnosti kod beba, Avganistan, Mali i Somalija. Šesti faktor predstavlja prosečno godište prilikom stupanja u brak. Preciznije, prosečno godište mladih žena kada dobiju prvo dete. Uobičajno je, da ukoliko mlada žena stupi u brak posle 25. godine da će imati manje dece.

Sedmi faktor predstavlja mogućnost korišćenja javnog ili privatnog penzionog fonda. Penzije eliminišu potrebu roditelja za većim brojem dece koja će ih izdržavati u starosti. Abortus je traumatično iskustvo za žene, pogotovo ukoliko isti nije zakonom dozvoljen. Ujedinjene nacije i Svetska banka procenile su da se godišnje izvrši 20 miliona legalnih i 26 miliona nelegalnih abortusa. Drugim rečima, osmi faktor je mogućnost prekida neželjene trudnoće. Tako da zemlja koja se nalazi na vrhu svetske liste po broju novorođenih, Niger, ima zakon koji zabranjuje abortus. Deveti faktor podrazumeva dostupnost kontraceptivnih sredstava. U razvijenim zemljama, kontracepcije kao što su sterilizacija ili vaginalni prsten smatraju se visoko efektivnim u kontroli neželjene trudnoće, zatim slede razne vrste kondoma, krema, spermatocida i drugih proizvoda i metoda. Nisu sva kontraceptivna sredstva dozvoljena i ne smatraju se svuda moralnim. U najmanje četiri zemlje na svetu, Nigeriji, Filipinima, Indoneziji i Zambiji kondom se smatra nemoralnim. Istovremeno, Nigerija i Zambija se nalaze na vrhu liste po broju rođenih u odnosu na broj majki.

Na kraju, u društvima koja imaju pravila koja zabranjuju zloupotrebu maloletnika za rad, koja omogućuju pristup servisima za planiranje porodice, gde postoji mogućnost obrazovanja i plaćenog rada, gde je smrtnost novorođenčadi niska, gde mlade žene stupaju u brak zrelije, gde postoji penzioni sistem, mogućnost legalnog prekida neželjene trudnoće, gde su kontraceptivna sredstva dostupna i priuštiva, a seks nije tabu tema, po pravilu ima manje dece u odnosu na broj majki i obrnuto. Broj dece ne znači ništa ukoliko ne mogu imati kvalitetan život. Takođe, neophodno je uzeti u obzir i mehanički priraštaj. On ne potiče od odnosa rođenih i umrlih, već od migracija. Istina, iako veliki broj država EU zaista ima negativan prirodni priraštaj. Međutim, gotovo sve države Evropske unije povećavaju broj stanovnika svake godine, posebno one razvijenije. Drugim rečima, gore pomenute politike mogu postojati u društvima u kojima postoji vladavina prava, a samim tim i jako civilno društvo. Bojimo se da profesor Jevtić nije, što bi profesor Ivan Radosavljević rekao, uzeo sve varijable u razmatranje pre no što je došao do „racionalne odluke“ u kojoj se suprotstavlja „ideologiji civilnog društva“ i gde zaključuje da je prirodni priraštaj uslovljen (ne)razvijenim civilnim društvom, a one koje u to ne veruju naziva neznalicama i neracionalnima.

Autori su alumnisti Fakulteta političkih nauka i rade u organizaciji civilnog društva Institut za evropske poslove