DS se deli, idu izbori

Za svoje nerazumevanje ponudio bih nešto argumenata iz novije političke istorije.

Od sredine devedesetih u našoj političkoj stvarnosti nastala je konstanta koja najkraće glasi: „DS se deli, idu izbori.“

Kako je režim Slobodana Miloševića napredovao u svojoj autoritarnosti i ubijanju svega normalnog u Srbiji tako je među političkim subjektima i biračima sazrevala svest o formiranju što šireg opozicionog bloka. U jednom listu je osvanuo naslov na prvoj strani „Ujediniti se – birači vas mole“.

Tako je nastao DEPOS kao ozbiljan protivnik tadašnjem režimu, čiji su stubovi bili SPO i tada otcepljeni deo Demokratske stranke pod nazivom DSS. Ovi drugi su uspešno odigrali ulogu kamena u cipeli, da bi na kraju njihov lider Vojislav Koštunica izjavio da je od DEPOS-a ostao samo opušak. U svojoj neobaveštenosti nije znao za narodnu izreku „Ko se olako opuška laća, na kraju na njega i liči“.

Dragoljub Mićunović je u to vreme kao lider DS-a vodio neku svoju unutrašnju nesvrstanu politiku dok ga Zoran Đinđić nije zamenio na mestu predsednika i postao najzaslužniji za formiranje DOS-a. Nije se Demokratska stranka u tom savezu utopila ili oslabila nego je iz istog izašla nikad jača. Demokratska stranka Srbije je i u tom savezu uspešno izvela svoju subverzivnu ulogu.

Da istorija ima naviku da se ponavlja dokaz je sadašnja situacija u Savezu za Srbiju.

Opet Dragoljub Mićunović nudi nesvrstanu politiku i izlazak na izbore, makar i sa rejtingom ispod cenzusa.

U stopu ga prate tzv. profesionalni poslanici Demokratske stranke kojima se nešto ne vraća među svoje drage birače. Očigledno da ne bi da sa nama dele blagodeti „zlatnog doba“ koje nas je snašlo.

U svojoj brizi za njihovu neveselu sudbinu otišao sam tako daleko da razmišljam o formiranju neke vrste rehabilitacionog centra, koji bi pomogao njihovom uspešnom povratku u svakodnevni život.

Stoga predlažem poštovanom predsedniku Demokratske stranke Zoranu Lutovcu da im odmah, bez odlaganja, izda ispisnice. To bi bila bitna faza katarze koju navedena stranka mora da prođe da bi vratila poverenje nekadašnjih birača.

Ja lično ne bih menjao Mariniku Tepić iz Saveza za Srbiju i Pavla Grbovića iz Pokreta slobodnih građana za ceo aktuelni poslanički klub Demokratske stranke.

O ukusima se, kažu, ne raspravlja, ali bih svoj politički ukus i navedene argumente rado podelio sa čitaocima.

Autor je penzioner