ilustracija Foto: pixabay / jackmac34U samom početku njegovi komentari, odnosno kritike nekompetentosti članova i rada kriznog štaba – iz koga je on kao iskusan epidemiolog bio neopravdano izostavljen – bili su veoma korisni.
Međutim, vremenom su ti članci počeli da liče jedan na drugog da bi na kraju, po mom mišljenju, zbog prečestog javljanja, prešli granicu dobrog ukusa.
Možda profesor i nije toliko kriv, jer nije mogao da odoli sirenskom zovu novina i televizije koje uvek treba da popune prostor.
Međutim, u najnovijem članku pod naslovom „Kako je nauka pomogla struci“ (Danas, 21. 12. 2020) prof. Radovanović potpuno menja temu.
Radi se, po meni, o dosta nejasnom i netačnom objašnjavanju razlike između fundamentalne, naučne i primenjene medicine.
Preciznije, o razlici između akademske, fundamentalne epidemiologije i primenjene, terenske epidemiologije, pri čemu se on radije, kako navodi, opredeljivao za „čistu“ nauku.
Pogledao sam spisak radova prof. Radovanovića i nisam našao ni na jedan rad koji bi se mogao, striktno govoreći, nazvati naučnim.
Žao mi je što moram da kažem da sam naišao i na radove – koje za sada ne bih spominjao – ispod kojih jedan profesor univerziteta ne bi trebalo da se potpiše.
U tom članku, a na na temu brzog definisanja virusa SARS-Cov-2 (uzročnika bolesti kovid 19) profesor kaže: „tako brz prodor u nepoznato, bez presedana u istoriji medicine, počivao je na medicini zasnovanoj na dokazima“.
Kakav presedan u istoriji medicine, kakvi dokazi, koja medicina?
Profesore, prisvajate tuđe.
Sekvenciranje RNK uradili su molekularni biolozi jos pre dvadeset godina.
Za sekvenciranje genoma ovog virusa od 30.000 nukleotida danas nije potrebno više od par sati.
Isto tako, ceo mehanizam ekspresije virusnog genoma je čisto molekulano biološki problem, koji tvrd vam stojim, 99% lekara ne razume.
Genetika lambda faga (bakterijski virus) koji parazitira na bakteriji Escherichia coli je potpuno urađen početkom sedamdesetih godina, pre pedeset godina.
Genetika lambda faga je neuporedivo kompleksnija od iste virusa SARS-Cov-2 (možete je naći u svakom uđbeniku molekulane biologije) i ko je poznaje može vrlo lako da razume svaki virus.
Iz genetike E. coli i lambda faga su, pored mnogih saznanja o biologiji ćelije, izašle i dve revolucionarne tehnike, tehnologija rekombinantne DNK (genetičko inženjerstvo) i CRISPERS, tehnologija intervencije na humanom hromozomu, o kojima ovise svi budući prodori u medicini.
CRISPERS je metoda kojom ce biti izlečene bolesti kao što su beta talasemija, bolest srpastih ćelija i mnoge druge nasledne bolesti.
Primena ove metode samo što nije počela.
Bez genetičkog inženjerstva koje je počelo da se primenjuje na višim organizmima krajem sedamdesetih godina – kloniranje humanog gena za insulin u E. coli koja ga je proizvodila u velikim količinama, sto je rešilo problem lečenja dijabetesa – biologija viših organizama bi još uvek bila u kamenom dobu.
Medicina, te shodno tome ni epidemiologija, nije nauka ni po kojim standardima kojima se definiše nauka.
Medicina je izuzetno važna struka, praksa ili primenjena nauka, u najboljem slučaju „meka nauka“, koja stoji na tri fundamentalne nauke.
Fizici („pacemaker“, „magnetic resonance“ , „pet scan“, „ct scan“, veštački materijali, etc.) i molekularnoj biologiji i hemiji (otkriće DNK kao genetičkog materiala, dešifrovanje genetičkog koda, razumevanje bakterijskih rezistencuja na antibiotike, regulacije ekspresije gena, sekvenciranje DNK i RNK, molekularne genetike maligne ćelije, procesa starenja, studiranje izuzetno kompleksnog mehanizma diferencijacije oplođene jajne ćelije u organizam, tj. u čoveka od deset hiljada milijardi raznih ćelija u raznim tkivima, dublje razumevanje imunološkog sistema i najzad, pored mnogih ostalih, već spomenuto genetičko inženjerstvo i CRISPERS metoda).
Za ova otkrića dodeljena je gomila Nobelovih nagrada ZA MEDICINU, pri čemu su svi dobitnici od reda bili molekularni biolozi.
Sasvim razumljivo, u 19. veku Alfered Nobel nije mogao da pretpostavi pojavu molekularne biologije.
Još jednom, razvoj i primena fundamentalnih nauka fizike, hemije i molekularne biologije predstavljaju osnovu budućih aplikacija u medicinskoj praksi.
Da se ne bi pomislilo da ovo pišem iz neke lične omraze prema lekarima (deda, otac i brat su mi bili lekari), već samo prenosim opšti stav utvrđen od strane ljudi koji se ozbiljno bave sociologijom i filozofijom nauke, evo jednog, a ima ima ih dosta: „Zašto medicina ne može biti nauka“ (R. Munson, Why medicine can not be a science. Journal of Medical Philosophy, May 1981).
Autor je profesor molekularne genetike u penziji
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Prezir prema medicini
Brojne mogućnosti softvera za naučne ilustracije
Medicina je mešavina nauke, umetnosti i vrhunskog zanata, a vi ovo pišete kao neko ko nije uspeo da upiše medicinu (poput dede, oca i brata, za šta je bio potreban uspeh na prijemnom), već molekularnu biologiju!
Da li znate cime se bavi molekularna biologija?
Odmorite se, pa pocnite ponovo. Popijte mesavinu caja i meda, pa mesanu salatu i na kraju mesano sumsko voce
Piše čovek koji pominje CRISPERS tehnologiju (treba CRISPR – skraćenica od clustered regularly interspaced short palindromic repeats). Ipak, to ga ne sprečava da nam deli lekcije o nečemu čemu ne zna ni ime.
Naslov je koristan podsetnik. Inace, ne samo da nije nauka, nego i ne daje jedinstvene odgovore ili uputstva. I oni se menjaju.
Ne zaboravite da su ozbilkno lekari pre oko sto godina normalno i rutinski prepisivali kokain. Na kratko i heroin
Evo i profesor Radovanovic, prema kome je usmeren ovaj clanak, danas u odgovoru isto pise CRISPERS. Mozda je to jednostavno naziv koji se koristi medju medicinarima i naucnicima u Srbiji? Vazda smo imali svoje nazive, a ne kao Hrvati da pisemo u originalu. U svakom slucaju, vise verujem dvojici profesora u penziji (prvom iz Beograda, i drugom iz Amerike) nego nekom NN licu sa nick-om Neno, koji jedino izgleda ume da vredja, i da se bavi pravopisom, umesto da smisli neku konstruktivniju kritiku.
Odlican tekst !
Zaboravili ste da pomenete elektrotehnicku nauku . Nju nikako ne treba zaklanjati fizikom, jer elektrotehnika i njene grane:elektronika, telekomunikacije, energetika…nadilaze teoriju fizike.Bez elektronike i telekomunikacija se ne moze zamisliti moderna medicina i tacno je da lekari ne razumeju kako su i po kom principu napravljenu uredjaji koje svakodnevno koriste. Zato se na najvecim svetskim univerzitemima izucavaju interdisciplinarne nauke.
Господине, смешни сте са овом тврдњом да електротехника (и њене гране) надилазе теорију физике. Управо су ове гране проистекле из фундаменталних, теоријско/експерименталних истраживања у физици. Сетите се само Максвелових једначина, којима је предвиђено постојање електромагнетских таласа, које је касније открио Херц-ето телекомуникација. За откриће полупроводничких елемената, (транзистори, диоде идр) дате су две Нобелове Награде за физику- ето електронике, да не наводимо даље примере.
Na prvom predavanju iz opste hemije na Bioloski fakultetu profesor nam je rekao: „Znate…biologija nije prava nauka…ne kao sto je hemija“.
Medjutim istina je da medicina ogroman broj svojih saznanja duguje biologiji i biohemiji.