Foto: FreeImages_Bartek Ambrozik

Njegov glavni „argument“ jeste da je osuda Draže nevažeća, jer su ga osudili komunisti, svejedno da li njihova partija ili sud. Ako je to princip i ako automatski ne valja sve ono što su radili komunisti, onda su i sve njihove presude nevažeće uključujući tu i presude nemačkom generalu Aleksandru Leru, novopazarskom Aćif-efendiji, zloglasnom upravniku logora na Banjici Dragom Jovanoviću i sve druge.

Ali, ne lezi vraže! Dan posle tog pamfleta sud u Zagrebu poništio je presudu kardinalu Stepincu iz istih razloga iz kojih je poništena i presuda Draži, tj. zato što je to bila presuda komunističkog suda. I šta sad da se radi u toj paradoksalnoj situaciji?

Iako je notorno da je Stepinac osuđen uglavnom zato da bi se uspostavila neka ravnoteža sa suđenjima u Srbiji i kao kompenzacija za pobegle Pavelića i Artukovića, četnici su spremno skočili na noge i postali žestoki branitelji presude komunističkog suda. Da čovek ne poveruje! Uz to su, naravno, započeli da leleču i kukumavče nad crnom sudbinom srpskog naroda, sa namerom da prikriju kako su mu tu sudbinu upravo oni skrojili. Reč je o ljudima koji ne priznaju nikakva načela, principe, pravila, pravdu i istinu, odnosno sve to važi samo za nas a ne i za druge, naročito ne za „podle“ Hrvate. Tu počinje i završava se sva njihova politička pamet.