Foto: FreeImages / Bartek Ambrozik

Odgovarajući brže, bolje na pismo zaposlenih u „Sportu“ (8. jun, Danas), (ne)svesno tretira nas i javnost kao Knez Miškine. Prozivajući nas zbog navodnih laži i preteći, doduše ne potpisnicima, tužbom, sve se više zapetljava. Što se zakonskog procesuiranja tiče, slobodno neka presavije tabake, očigledno se još uvek nije umorio, iako po tužbama kolegama iz „Novosti“, već dovoljno obitava (i gubi) u sudnicama.

A zaposlene u „Sportu“, Dmitrović je dovoljno osudio i bez suda, ostavljajući nas na belom hlebu prodajom „Beotonu“ (Saši Mirkoviću). Želimo da i njegovu malenkost tako ubuduće „zakonski“ tretiraju. Možda tada, ipak, shvati šta je učinio svojim nedužnim kolegama.

Kaže da nije on (nakaradno) prodao „Sport“, već je to odluka Skupštine akcionara Kompanije „Novosti“. Opet „čupa“ samo ono što mu odgovara. Formalno je u pravu, ali bi lepo bilo da objasni kako se mogla otuđiti imovina „Novosti“, čiji je deo bio i „Sport“ do 1. oktobra 2015. godine, koja je sporna i, zvanično pod istragom. Kao takva, po zakonu ne može i ne sme biti predmet trgovine. Postupkom prodaje „Sporta“ u takvim okolnostima, oštećeni su vlasnici, pa i država sa udelom od 37 odsto. Ratko Dmitrović ne pominje ni „sitne“ detalje, koji su prethodili prodaji najstarijeg lista u Srbiji posle „Politike“. Kao ni odbijanje Nadzornog odbora, pa protivljenje zaštitnika državnog kapitala u Kompaniji „Novosti“, indirektne pritiske… Međutim, nekom, a Dmitrović najbolje zna kome, mnogo se žurilo da proda „kradena kola“ zvana „Sport“, za „ciglo“ 82.000 evra. I to poslovnom partneru (Beoton, Saša Mirković), koji ni kod prve plate nije ispoštovao slovo ugovora. Prvi čovek „Novosti“ se, i za preuzimanje pojedinaca (četvorica) iz „Sporta“ prilikom menjanja vlasništva, poziva na slovo zakona. Naravno da potpisuje radna rešenja, koja su isključivo po zakonu, kao i njegova dvostruka funkcija adekvatno ispraćena duplim ličnim dohotkom. Onda će bez problema, zakonski potkovano, da objasni po kojem kriterijumu stručnosti su jedan novinar, fotoreporter, sekretar i tehnički urednik izdvojeni i ostavljeni u Kompaniji „Novosti“. Istoj onoj koja ima višak zaposlenih, kako sam Dmitrović tvrdi, ali mu to nije smetalo da zaposli dvadesetak novih lica…

Dmitrović lako etiketira druge neistinama, ali elegantno preskače, a da nije trepnuo, onu koju je krajem maja, pred sudskim organima, pod zakletvom izgovorio, a tiče se upravo zaposlenih u „Sportu“. Da ga podsetimo, da je tada izjavio (ušlo u sudski zapisnik) kako smo imali mogućnost da biramo – odlazak kod novog vlasnika („Beoton“) ili ostanak u „Novostima“. Iza naše tvrdnje postoji zvanični dokument, po kojem smo u roku od pet dana (ma, nije uopšte mobing) morali da se izjasnimo – dobrovoljno prijavljivanje za prestanak radnog odnosa ili prelazak kod novog poslodavca.

Kada pomene kako je zaposlene „Sporta“ štitio dve godine od gašenja, kako mu je navodno sugerisano, verovatno je to razlog što mu je četiri meseca trebalo 2013. da se spusti dva sprata niže i zaviri u deo Kompanije („Sport“), koji ga je zanimao u smislu (čak i tada) preuzimanja (odvođenja) dvojice kolega. Kada god se pričalo o gubicima „Sporta“, pominjane su različite brojke, pa je i Dmitrović u tom miljeu. Od stanja „pozitivne nule“ do dobro „napumpanih“ cifara. Zanimljivo je da u tom kontekstu Dmitrović sada pominje dug milijardu i sto miliona dinara (kompletne) Kompanije, a doskora je to bila brojka od 800 miliona dinara.

Pre prodaje, tridesetak zaposlenih u „Sportu“ sa najnižim prosečnim platama u „Novostima“, minimalnim štampanim tiražom, maksimalno profesionalno su obavljali svoj posao. Redakcijska politika, kreiranje, plasman, reklama lista, bile su deo kompanijske politike, koja je i postavljala odgovorne urednike. Zaposleni „Sporta“ su svaku svoju platu, u najmanju ruku – zaradili. Nijedna godinama, više od decenije nije stigla „otkidanjem“ od rezultata ostalih kolega iz „Novosti“.

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ baca još jednu „kosku“, pravdajući prodaju „Sporta“, jer bi u suprotnom morao da smanji plate novinarima „Novosti“. Valjda je dovoljno što je za trećinu smanjio štampani i prodati tiraž, povećao broj zaposlenih, ali i zahtevao da se istovremeno prave liste tehnološkog viška Kompanije. Sigurno po onom članu 149. Zakona o radu, kojim je „podobnu“ količinu radno sposobnih izuzeo iz prodaje „Sporta“.

 

Zaposleni DSL „Sporta“

Jovan Jovanović

Zoran Ivković

Mirko Marković

Željko Vujičić

Branko Sekulović

Dragan Simić

Srđan Pestorić

Boško Živančević

Srđan Stamenković

Rada Nikolić

Nina Spasojević

Bojana Grandić

Dragan Rajković

Nenad Bekan

Dragan Radović

Milena Kovačević