Foto: FreeImages_Bartek_Ambrozik

Oni u pokušaju vođenja dijaloga ili polemike uvek skliznu u nepristojni stil obraćanja i omalovažavanja svojih sagovornika i političkih neistomišljenika. U tekstu koji pokušava da nevešto odgovori na primedbe Judite Popović, koja je u laži uhvatila Sašu Radulovića i njegov savetnički tim, sve dosadašnje neistine na račun Čedomira Jovanovića i Liberalno-demokratske partije su ponovljene, samo nismo dobili odgovor na ono što je gospođa Popović pitala lidere Pokreta.

A pitanje je vrlo prosto: kako to da Saša Radulović i Dušan Pavlović imaju različita sećanja kada opisuju svoje radno vreme provedeno u Vladi Aleksandra Vučića?

Za nekoga ko možda nije upućen, vrlo kratko upoznavanje sa spornim detaljom. U svojim nastupima, a posebno u predizbornoj kampanji, Saša Radulović uporno je ponavljao, i to posebno kada ga niko ništa ne pita, kako je Aleksandar Vučić, tadašnji prvi potpredsednik Vlade, tražio da se pusti nekakav kredit predsedniku Liberalno-demokratske partije Čedomiru Jovanoviću, a tadašnji Vučićev ministar Saša Radulović to navodno nije dopustio. Profesor Dušan Pavlović u svojoj knjizi „Mašina za rasipanje para“ ponavlja to sećanje ministra Radulovića, samo nestaje onaj detalj u kom se spominje Čedomir Jovanović, čime pada u vodu teza Radulovića koji na svaki način, već godinama, pokušava da dokazuje nekakvu vezu između Liberalno-demokratske partije i Srpske napredne stranke, odnosno političko-poslovne veze između Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića. Autoprojekcija Saše Radulovića očigledno je temelj njegovog odnosa prema političkim suparnicima, i svestan sam da zbog toga ima problem kada neko funkcioniše ili razmišlja drugačije od njega.

S druge strane, zahvalan sam profesoru Pavloviću, koji je svestan da iz sebe ostavlja ipak akademsko delo, što nije dopustio da se takva laž nađe u samoj knjizi, jer je ipak napisano delo jedna vrsta traga i istorijskog izvora koji ostaje iza nas. Na samom početku knjige upravo profesor Pavlović kaže da je ona nastala kao plod sećanja njega i njegovih saradnika na vreme provedeno u ministarstvu i da je za verodostojnost dela koristio i sećanja Saše Radulovića. Ali meni, naravno, nije čudno što je profesor Pavlović izbacio iz knjige ovu navodnu scenu i od prvog trenutka mi je jasno, kao što je verovatno i njemu, da se radi o najobičnijoj podloj laži i ličnoj halucinaciji Saše Radulovića.

Radulovićeva lična opsesija Liberalno-demokratskom partijom i Čedomirom Jovanovićem sigurno nije nešto što se može objasniti političkim terminima. Pošto opsenar, kakav je Radulović, očigledno fikcijom koju ima prema svemu što LDP predstavlja dokazuje našu teoriju da se radi o Šešeljevom odrazu u ogledalu „građanske Srbije“ i da uvrede i termini koje koristi više priliče sastanku otadžbinske uprave nego lideru jednog Pokreta koji je dobio podršku da svoje birače predstavlja u parlamentu.

Još neka pitanja ostala su bez odgovora, a mi, i ja lično, postavili smo ih predstavnicima Pokreta još pre nekoliko meseci. Prvo, kako su postali parlamentarna stranka na Savskom vencu, u Čačku, Vršcu i Novom Sadu između 2014. i 2016. godine, kada u to vreme nisu bili održani lokalni izbori u ovim opštinama i gradovima? Kako su mogli, tako principijelni, da u periodu između 2014. i 2016. vrše vlast sa SPS-om, PUPS-om, Palmom na opštini Savski venac ako kažu da nema vlasti sa onim strankama koje vrše republičku vlast? Kako su se vršili konkursi na opštini Savski venac i kako su to svi ti, koji su navodno konkursima došli na svoje funkcije, posle završili na izbornim listama pokreta „Dosta je bilo“? Naravno, i večito otvorena pitanja zašto je Saša Radulović protiv ulaska Srbije u NATO, zašto negira postojanje genocida u Srebrenici i otkud on u Vučićevoj partokratskoj vladi, tako čist i neuprljan?

Teška pitanja, mada su ovo samo neka od pitanja koja mene i javnost zanimaju, a na koja Pokret već mesecima ne daje odgovore. Začuđuje me sporost Pres-službe pokreta kada treba na ova pitanja da odgovori, a brzinu dokazuju kada treba da odbrane lično svog lidera uhvaćenog u laži.

I za kraj, svestan sam da Saša Radulović ne može da razume kada kažemo da su naši opštinski odbori i izabrani odbornici slobodni u odlučivanju sa kim i kada će praviti opštinsku vlast. Jasno mi je da reč SLOBODA u rečniku jednog autokrate, kao što je Radulović, ne sme da postoji i žao mi je što su građani u ovom izbornom ciklusu prevareni političkim šibicarenjem kojem je vrlo sklon bivši Vučićev ministar.

Autor je član Predsedništva Liberalno-demokratske partije