Mihal RamačSvi oprani partijski životopisi, nimalo živopisni, liče jedan na drugi.
Takav je zapao i nekadašnjem ministru pravde. Potpisao ga je njegov mlađi kolega iz vlade. Pošto je bio mlađi, piše, ne zna mnogo detalja o pokojnikovom životu. Valjda zbog toga ispade da se pokojnik niotkud čudesno pojavio u Srbiji tek u vreme osnivanja DSS (danas takođe gotovo upokojene) te da se blagotvornim i blagočestivim javnim radom na opštu polzu bogougodno bavio tek kad je postao ministar.
Nelagodno je, zar ne, za pravdoljubivog ministra pravde u prvoj vladi Vojislava Koštunice napisati da je bio komunistički sudija?
Lagodnije je prećutati da je komunistička partija (SKJ) političke procese poveravala samo proverenim, probranim i pouzdanim sudijama.
Kad se ne zna mnogo podrobnosti o nečijem životu, piše se baš ono i baš onako kako napisa ministrov mlađi kolega.
Da, pamti se poziv s nepoznatog broja poznate ženske osobe „koja je bila, a i danas jeste, jedna od vodećih ličnosti NVO sektora u Srbiji“.
Ne pamti se presuda knjizi Nebojše Popova iz 1983. Ne pamti se suđenje šestorici koja su na kućnim sedeljkama ćaskala o manjkavostima jednopartijskog i jednoumnog režima koji je branio sudija Zoran Stojković.
Braneći samoupravni socijalizam i vladavinu jedne partije, sudija nije primenio ni Hamurabijev ni Dušanov zakonik.
Primenio je komunistički, i to izuzetno kreativno: u ime naroda časno je presudio da se knjiga Nebojše Popova iseče vertikalno, to jest uzdužno, kako neki nekomunista ili neko iz NVO sektora ne bi došao u iskušenje da skuplja i čita red po red.
Kad sam bio mlađi (novinar i komunista), čudio sam se zbog čega svi pokojni božji i narodni ugodnici imaju istovetne biografije: vredan, dobar, pouzdan, častan, boljeg nije bilo… Čak je i svetlo u njegovoj kancelariji gorelo do kasnih sati.
Sad se ničemu ne čudim.
Kad nekom sav život stane u četvorogodišnje blagoutrobno ministrovanje, nema smisla pitati zašto u Srbiji nikad nije bilo i zašto nikad neće biti lustracije, zašto svaka vlast tvrdi da je bogomdana i da svet počinje od nje, zašto svaka smatra da za nju ne važi nijedan zakon.
Prekrajanje, pranje i peglanje životopisa i ukupne prošlosti se podrazumeva, bilo da je na vlasti SKJ, DSS, DS ili SNS.
Autor je novinar, bivši glavni urednik lista Danas
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
