Ulica je poslednja solucija 1Foto: BETAPHOTO/ MILAN OBRADOVIC

Mlađo, svaku tvoju reč mogu da potpišem, imam ista osećanja!

Ali, za ulicu moramo da imamo ozbiljan povod, redosled je ovaj: borba za upravo ono što piše u zakonu u vezi sa izborima i ono što su evropski minimalni standardi.

Da bismo imali pravo na pobunu, moramo pre toga i pred našim zavedenim narodom i pred svetom učiniti sve što je do nas, bez obzira na prethodna razočaranja i izneveravanja.

U politici stvari ne funkcionišu tako što mi znamo i osećamo kakvu Vučić igru igra, nego da i narod shvati i oseti da je prevaren izigran i da je besan, ne samo zbog svoga do sada ukradenog života, nego konkretno oko svoga izbornog, egzistencijalnog prava i dostojanstva.

Jedan značajan deo našeg naroda to mora da oseti u svom srcu, ja znam kako to funkcioniše, imam iskustva sa tom energijom i spoznajom bez koje ne može da se dobije ova bitka ni na izborima ni na ulici.

Kao i bojkot, ulica je poslednja solucija!

Tvoje i moje nezadovoljstvo i naš poziv, ili bilo čiji poziv u ovom trenutku da se izađe na ulicu neće izvući kritičnu masu.

To može samo kada svima bude jasno da smo sa naše strane učinili sve da do toga ne dođe, upravo ne praveći kompromis sa suštinom.

A to su izborni uslovi.

Mi ne projektujemo u politici samo svoje političke poglede i vizije, nego i pravimo moguću strategiju pokretanja i motivisanja kritične mase da nemilosrdno i bez straha krene u pobedu na izborima, a ako joj je to onemogućeno, onda i na ulici.

To je strategija i ona podrazumeva kroćenje svojih osećanja, a buđenje narodnih.

Daću ti moj iskustveno scenski primer: ako ja doživljavam snažnu emociju na sceni, ili uzvišenu misao, to ne znači da to oseća i doživljava i publika!

Vrhunski glumci znaju kako da pokrenu publiku da oseća i misli baš ono što komad traži.

A ne da se zadovoljim svojim doživljajem kao jedinim kriterijumom. Nisam ja tu zbog sebe, nego zbog publike.

Isto je i u politici!

Da li dovoljan broj građana oseća i misli što i mi?

Mislim da ne.

To je realna politika.

Mislim da to još nismo postigli.

Ne zovemo mi na ulicu, nego narod.

Naše je da mu se pridružimo.

Do tada treba raditi sa punom verom da do toga neće doći.

Samo tako će i naš angažman biti verodostojan, a mogući ulični bunt krajnja pobednička solucija!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Ulica je poslednja solucija”

  1. Gospodin Lečić je apsolutno u pravu. Godine 1996/ 7 , spontano, skoro nesvesno, krenuo sam na trg rpublike da slušam nadahnute govore Zorana Đinđića . Prvo je to bilo ispred sedišta DS-a stotinak metara prema Hotelu Moskva. I tako sedamdeset i više dana. Svakim danom je broj prisutnih bio sve veći ii veći a onda su krenule šetnje. Dakle stvorena je kritična masa. narod je shvatio važnost i vrednost događaja da bi 2000-te godine konačno skinuli diktatora. Trenutno Srbija nije spremna za bilo kakve promene. Neka se ne zanose predstavnici “ opozicije “ Imam dosta godina pa mogu slobodno da predvidim budućnost Srbije koja će se promeniti tek onda kada se pojavi sasvim nova ličnost koja mora imati snagu i obrazovanje pok. Đinđića. A prema podacima iz Biblije takvi reformatori, pravedne vođe , pojavljuju se svakih sedamdeset – osaamdeset godina. Dakle načekat ćemo se .

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.