Još jedan (ne)očekivani odgovor g. Sotirovića stiže nam iz dalekog Viljnusa.
Zapravo kako izgleda taj profesor ima u pričuvi sijaset pripremljenih tekstova na oveštale, davno prežvakane „perosimićevske“ teme, tako „omiljene“ s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina, koje su kod čitalaca „Politike“ (naročito u Odjecima i reagovanjima!), „Politike ekspres“, „Intervjua“, „Duge“ i sličnih medija rasplamsavale mržnju prema Slovencima, Hrvatima i docnije Bošnjacima i Albancima, odigravši važnu ulogu u ratnom huškanju.
Upravo takvu vrstu tekstova, trideset i više godina kasnije, i to na svakih nekoliko dana ovaj profesor iz Viljnusa šalje u list Danas.
Kvalitet i poruke tih tekstova pripadaju isključivo kategoriji novina poput „Alo“ ,“Informera“, „Srpskog telegrafa“, „Kurira“… Iz razloga meni nedokučivih, redakcija Danasa mu ih uredno objavljuje ne štedeći svoj dragoceni prostor, a bogme ni teško stečeni ugled ozbiljne i objektivne novine.
Ni ovaj najnoviji, a ni prethodni tekst o navodnom Titovom bogatstvu nemaju primese ni naučnog, ni stručnog, već opako tabloidnog, opadačkog i apsolutno su neutemeljeni u činjenicama.
Ozbiljno odgovarati na takve tekstove ne znači ništa drugo nego biti uvučen u prljavu igru srBskih krajnjih desničara u koje ovaj profesor nesumnjivo spada i igrati po njihovim taktovima.
To je isto kao kad bismo nekim samozvancima najozbiljnije odgovarali npr. zašto je pogrešno ženama udarati šamare ili zašto Zemlja nije ravna ploča.
Evo primera za ovo: recimo, opšte je poznato da Tito nije imao nikakve nekretnine i vrlo malo je imao lične imovine.
Sve vile, Beli dvor, ostrvo Brioni, Karađorđevo, Brdo kod Kranja i sve drugo što Sotirović navodi, pripadale su ne Titu već državi Jugoslaviji, a on ih je dobijao samo na korišćenje.
I sve je 1980, posle njegove smrti, ostalo upravo državi SFR Jugoslaviji.
Tito je u tzv. državini (to je pravnički termin za raspolaganje, a ne za svojinu) za života koristio sve to, ali naslednicima nije ostavio ništa, jer ništa od toga nije bilo njegovo vlasništvo.
Najgore od svega je što Sotirović sve to vrlo dobro zna, ali mu, baš kao i pokojnom Peri Simiću i inim srBskim nacionalistima, mržnja prema svemu što miriše na levicu, na socijalnu pravdu i jednakost među ljudima ne da mira.
A Tito je bio simbol svega toga. Čudi me da nije revidovao i broj Titovih žena (pokojni Pero Simić je u svoje vreme tvrdio da ih je Tito imao čak 13!).
Ko zna, možda nas iznenadi „naučnim istorijskim tekstom“ u nekom od narednih brojeva Danasa?
Već sam naslov Sotirovićevog današnjeg teksta „Patološko obožavanje kaplara“ nosi u sebi ogromnu količinu upravo malopre pomenute mržnje i nije ništa drugo do autoprojekcija njegove antititovske patologije.
Tekst, pak, vrvi od neutemeljenih pretpostavki.
Pomenuću samo jednu na koju ozbiljan naučnik, pa i čovek prosečne inteligencije, može samo da se nasmeje: Sotirović, naime, „zna“ šta je Tito septembra 1941. rekao Rankoviću u vezi sa svojim tobože „dobrim poznavanjem zapadne Srbije“ (što je kako veli Sotirović rezultat njegovog antisrpskog učešća u Prvom svetskom ratu na toj teritoriji), a Ranković mu kao odgovara: ćuti, da nas ne čuju naši drugovi jer od našeg pokreta neće biti ništa i obojica ćemo izgubiti glave!
U nauci, g. Sotiroviću, pa i istorijskoj, pretpostavke treba da posluže da se dodirne stvarnost (a ne fantazija u smislu što je babi milo…) kako bi se proizveo efekat pojačanog naučnog istraživanja; inače nema svrhe potezati apstraktne pretpostavke.
A vi to upravo činite, nečasno se služeći tobože istorijskom naukom! Srećom vrlo providno za većinu razumnih ljudi!
Kada je reč o Titovom odnosu prema Jasenovcu, njegovim dvema posetama, sve sam pojasnio u svom prethodnom tekstu, potkrepio činjenicama i zaista nema ni potrebe ni smisla da to ponavljam.
Jer, vrlo dobro znam da nije motiv Vaših ali i sličnih tekstova velikosrBskih istoričara isključivo Tito, nego brisanje iz društvene memorije svega što je on simbolizovao: socijalizam, socijalna pravda, mir, ravnopravnost jugoslovenskih naroda.
Dovoljno je, g. Sotiroviću, podsetiti se istorijskog broja uglednih svetskih državnika na Titovoj sahrani pa se upitati: kako je moguće da je ovaj „srbomrzitelj“, „austrijski kaplar“, uspeo da „prevari“ ne samo nas jadne i neobaveštene Srbe, (vi ćete nas sad kao svojim tekstovima prosvetliti!) već i ceo svet?
Da li ste se u svojoj patološkoj opsednutosti Titom i mržnjom prema levici generalno ikada to zapitali? Lepo reče jedna moja prijateljica: pošto je Tita teško izbrisati ljudima iz sećanja, pogotovo u sve težim uslovima života, nema druge nego da ga blate.
Time neće promeniti sadašnjost, ali će pokušati da brišu prošlost.
Ovim završavam svaku polemiku sa Vama jer se uzdam u onu narodnu: uzaludno je gluvom šaputati i slepom namigivati!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
