Nedavna izborna utakmica u Rumuniji smatrana je najvažnijim političkim nadmetanjem od pada komunizma u toj državi, budući da su u izjavama birača uoči glasanja dominirale priče o teškom životu i nada da će se budući predsednik izboriti s krizom.
Ipak, konačna odluka o političaru koji će preuzeti državno kormilo biće doneta tek za dve sedmice, kada će koplja ukrstiti dosadašnji predsednik Trajan Basesku i predstavnik opozicije Mirčea Džoana. Predstojeća trka nesumnjivo će biti neizvesna, s obzirom na činjenicu da je Basesku u prvom krugu dobio 32,8 odsto glasova, za 1,1 odsto više od protivnika.
Mada je u protekle dve godine, od pridruživanja EU, Rumunija uspela da privuče investitore, politički vakuum koji je nastao ove jeseni nakon pada kratkotrajne koalicione vlade, predstavlja ozbiljnu pretnju za krhku privredu te države. Budući predsednik biće okružen Scilom i Haribdom – s jedne strane MMF traži od Bukurešta da sprovede bolne reforme da bi dobio „zeleno svetlo“ za pomoć, dok većina građana naglašava da ne vidi „svetlo na kraju tunela“. Predviđa se da će bez posla ostati najmanje 150.000 Rumuna, a neretko se pominje i mogućnost zamrzavanja plata zaposlenih u državnom sektoru. Većina glasača proklinje kredite koji su uzeti u evrima tokom ekonomskog procvata, jer su banke u međuvremenu podigle kamatne stope, a domaća valuta lej izgubila je petinu vrednosti.
Imajući u vidu nepoverenje koje vlada između glavnih stranaka postoji ozbiljna opasnost da će Bukurešt ostati kratkih rukava, kada je reč o pozajmici MMF-a. Iako su i Basesku i Džoana tokom predizborne kampanje s ponosom isticali da se zalažu za evropske vrednosti, situacija na terenu pokazala je suprotno. U želji da dobiju nove političke poene, predstavnici oba tabora utrkivali su se ko će podeliti više brašna, ulja i šećera u prigradskim opštinama i seoskim područjima. Uprkos aktuelnoj finansijskoj krizi velika novčana sredstva utrošena su na bilborde i plakate, koji su preplavili ulice svih gradova.
Pokazalo se i da su bila osnovana upozorenja nevladinih organizacija na moguću izbornu krađu. Policija je otkrila veliki broj autobusa i minibuseva koji su vodili birače iz jednog naselja u drugo na glasanje, što je popularno nazvano „izborni turizam“, dok je na biralištima zabeleženo više od 100 incidenata. Stoga, može se zaključiti da su „balkanska pravila“, koja su u prošlosti donela dosta zla ovom nestabilnom regionu, nažalost i dalje na snazi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
