Banjaluka, glavni grad

Tezu komentatora da se Sarajevo uspavalo podupire dodatno njegov list. Na internet stranicama ovog glasila može se pronaći informacija da se Josipoviću Banja Luci susreo sa članovima predsedništva BiH, a o Tadiću, Vujanoviću, kao i o novopečenom predsedniku RS Miloradu Dodiku ni slova. To i nije tako čudno jer se redakcija očigledno ponaša kao i većina sarajevskih političara koji kao da su zabili glave u pustinjski pesak, umesto da izviju vratove i bace pogled preko Trebevića i olimpijskih planina.

Na tim visinama bi verovatno osetili nove vetrove nad Balkanom koji „prete“ da oduvaju mnoge megalomanske fikcije sa ovih prostora. Među tim fikcijama su i srpska ekskluzivnost nad Kosovom, i Hrvatska do Zemuna, ali i utopija zvana „građanska Bosna i Hercegovina“ koju bi jastrebovi iz udobnih fotelja od Baščaršije do Čengićvile da grade na ruševinama Dejtonskog sporazuma kako bi (nacionalna) većina maltretira manjinu u nekakvom demokratskom provizorijumu.

I dok Sarajevo „miruje“ Milorad Dodik još jednom pokazuje da dobro opaža i brzo reaguje. Onaj mikrofon koji je čvrsto držao ispod vašarskih šatri u kojima se dokazivao kao pevačnarodnjaka i nacionalističku retoriku očas je zamenio mirotvoračkim štapom, priljanjajući se dobrom trendu koji poslednjih meseci forsiraju predsednici Srbije i Hrvatske. Tako je, zapravo, Dodik najveći dobitnik jer je jedan prigodni skup u glavnom gradu RS prerastao u neformalni samit lidera regiona.

Prisustvo Bakira Izetbegovića u Banjaluci nagoveštava da će se Sarajevo možda prenuti iz dremeža. Od nedavno izabranog člana Predsedništva BiH se ne očekuje da se odrekne političkog i državničkog nasleđa svog oca, Alije Izetbegovića, niti od interesa bošnjačkog naroda, ali jedan novi pristup stvarnosti koji suštinski uvažava entitetsko ustrojstvo države učinio bi njenu budućnost sigurnom i srećnijom i, na kraju krajeva, doveo bi do toga da ona isinski postane građanska država zasnovana na slobodi svojih građana i naroda.