Kada je čovek koji vedri i oblači Beogradom, a nije gradonačelnik, onomad skoknuo do Moskve, ugovorio je tamo sa ruskim vajarem, koji je o našem ruhu i kruhu – a da nismo ni saznali koliko smo mu novca dali – napravio spomenik Stefanu Nemanji, da počne uređenje jednog novog ovdašnjeg parka.
Niti je pomenuti gospodin nekoga za (stručno) mišljenje pitao, niti ponovo znamo koliko će nas to koštati, a o tzv. instituciji konkursa da i ne govorimo. Odavno se ovde stvari rade isključivo po njegovom ukusu – slažu kocke na Trgu republike, kao u kakvoj dečjoj igri, raskopava Skadarlija, u čijim se naslagama zemlje mogu uz pomoć lopatica i kantica praviti kule od peska, više godina rekonstruiše Dušanova ulica, a potom se njeno „puštanje u rad“ najavljuje pompezno kao da ju je lično dotični prokopao kroz Beograd.
Koliko se zaigrao svedoči i izjava da je Krizni štab čekao da on otputuje u Moskvu pa da uvede oštrije mere. Ako bi se, naime, o tim stvarima takođe samo on pitao, u Beogradu bi se, na Savskom trgu oko spomenika Nemanji, svakodnevno igralo užičko kolo – da crknu dušmani i ovi što nas koronom plaše.
Umiru, međutim, ne samo dušmani nego i građani Beograda i svuda širom Srbije i to svakodnevno u brojevima koji se ne smanjuju. Među njima ovih dana ime je jednog Užičanina rođenjem – konceptualnog umetnika i začetnika performansa kod nas – Ere Milivojevića. Baš kao što se nije znalo da je jedan deo svog života u ovom gradu proveo kao beskućnik, da bi potom živeo u svom ateljeu od 20-ak kvadrata, i za njegovu smrt koja se u tom ateljeu dogodila saznalo se tek nekoliko dana kasnije. U pitanju je umetnik sa priznanjem Oktobarskog salona, čija se dela nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i sa, paradoksalno, nagradom Grada Beograda. Isti taj grad međutim nije se setio ovog svog ili nekog drugog vrhunskog domaćeg umetnika kada je u pitanju izrada skulptura ili uređivanje parkova i to za cifre o kojima javnost ne zna ništa i po porudžbinama ne zna se za čiji račun.
Štaviše, umalo da bude odbijena inicijativa nekoliko umetničkih udruženja i institucija da Eri Milivojeviću makar nakon smrti bude odato priznanje i da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, kako i dolikuje. Ipak, na apel pomenutih reagovao je juče kabinet gradonačelnika i tako će nepravda prema ovom umetniku bar donekle biti ispravljena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
