Bonus cinizam

A nismo propustili da primetimo da EPS ne pravi naročite uspehe već gubitke. Ajde što traže bonus za nešto što nisu postigli nego što se predlaže da se to isplati iz poskupljenja struje koje će pasti na leđa građana. Vrh cinizma.

Ali, EPS ima oko 40.000 ljudi (glasača). Zato i ne čudi što direktori, pa i ministri podržavaju zahteve zaposlenih u državnim preduzećima u njihovim resorima. Smešno je bilo gledati „pregovore“ ministra energetike i direktora EPS-a sa štrajkačima u Termoelektrani „Nikola Tesla“ kad su svi bili na istoj strani.

Jesu li ministri sami podstakli radnike da traže veće plate. Na nekoliko načina. Jedan od njih je već „oprobao“ ministar ekonomije. Kao i kod besplatnih akcija, iz sebi znanih razloga, istrčao je par koraka napred. Tada je obećavao 1.000 evra davno pre izlaska akcija na berzu, a sada da će plate u javnom sektoru i penzije moći da budu povećane ove godine (u septembru). Sa sve šeretskim osmehom na licu. A sada tvrdi kako od toga nema ništa.

Radnicima u državnim preduzećima Vlada će izaći u susret. U to niko više ne sumnja. Rupe u sporazumu sa MMF-om su očigledno pronađene. A i moraju da budu pronađene jer su glasači mnogo važniji od nekih stranaca iz Vašingtona. Ipak u javnom sektoru ove zemlje radi najmanje 500.000 ljudi. To je armija pred izbore koji se čine nikada važniji. Ako i bude nekih protivljenja iz MMF-a (a već ih je bilo) ispeglaće se to nekim novim računicama koje ćemo da im poturimo kada dođu u februaru. I mirna Srbija. Samo što sada nije bitno šta će reći MMF, već šta će reći ostatak Srbije na ova popuštanja. Na popuštanje nekom ko je u mogućnosti da „iseče“ struju ili vodu i iz te pozicije ucenjuje. Javni sektor ionako već ima plate veće od proseka u zemlji. Što je mnogo, mnogo je, da to traže i u Jatu, Železnicama i drugim silnim „uspešnim“ firmama.