Bar ne još neko vreme. Čuju se glasovi nekolicine jurišnika na vetrenjače kako se primećuje volja u Vladi da se nešto po tom pitanju reši, ali dug je put od volje do rešenja. To je jasno i Evropskoj komisiji koja je u izveštaju o napretku naše zemlje na putu ka EU u jednoj rečenici kratko i jasno saopštila da se s problemom neformalne ekonomije Srbija nije pozabavila.

Jasno je da državi odgovara postojanje sivog tržišta kao paralelnog poslodavca. Kako za devet godina nije stvorila uslove da se stotine hiljada ljudi zaposli u zakonitom biznisu, ostavljeno je da oni životare u crnoj privredi. Međutim, problem je što nisu oni stubovi takvog privređivanja već mnogo krupnije zverke koje od toga imaju masnu zaradu, a one koji rade u njihovim podzemnim radionicama i stoje iza kartonskih kutija tretiraju kao, zašto ne reći, stoku bez ikakvih prava. I još kad prigusti, nateraju ih na ulice da demonstriraju protiv poteza države i da to predstavljaju kao napad na žrtve tranzicije.

Vladi jednostavno odgovara da švercovana roba brzo uđe i rasproda se, da se obrne neki novac, da (svi) ti ljudi nešto zarade. Od zverki mogu da se obezbede neke finansije za stranke, a od onih koji su krajnji lanac u prodaji da se ne bune i glasaju. Ipak su oni biračko telo… i to veoma brojno. U sivoj ekonomiji mogu da dobiju neki dinar, da kupe jeftiniju odeću i to je dovoljno. Ponašanje na centralnom nivou kopira se i na lokalu. Opštine podstiču razvoj „buvljih“ i svakakvih drugih pijaca, ne bi li se popunile prazne opštinske kase, ali i „pajdže“. Za dobru lokaciju na pijaci treba nekog i podmazati. A može da se zamisli kakva je kontrola u opštinama kad je nema na nivou države.

I u ostalom, ko će da uposli ljude koji rade za kartonima. To su uglavnom stariji ljudi i Romi, koje teško da bi neko angažovao za rad u, recimo, butiku. Što zbog izgleda, što zbog godina, a što zbog rasne diskriminacije, teško je očekivati da veći deo njih bude uveden u legalne tokove. Pitanje je da li bi jedan od deset prodavaca u Pančevu ili beogradskom Zelenom vencu bio zaposlen u prodavnici. Teško. A i oni koji rade na svoju ruku i nešto sitno švercuju, bez pritiska države neće se lako odlučiti da probaju s poštenim poslom. Šverc je uvek unosan, i u nerazvijenoj i u razvijenoj državi.