Časna pionirska reč

E, posle toga se više ne bi imalo šta dodati, ni prigovoriti. Tačka. Posle ovog ključnog detalja, koji je premijer čuvao za ključni momenat, a liberali ga potrošili odmah, na čemu im se premijer ipak zahvalio, sledilo je drugo po važnosti pitanje para. Premijer je objasnio da je već bilo raznih ideja o tome kako bi se još neizvesne pare mogle potrošiti i da će ih, tih rasprava, biti „i duže vreme nakon što se transakcija završi“. Te će rasprave biti transparentne, objavio je premijer, na opšte oduševljenje naše medijske i druge uznemirene javnosti. Zloupotreba neće biti, dodao je premijer, i zaprepastio liberalnog Ivana Andrića, kome zloupotrebe ni na kraj pameti nisu bile. Jer, Srbija već ima bogato, dvostruko iskustvo sa trošenjem para od prodaje telekomunikacionih kompanija (1997. i 2006). I već je naučila dve stvari. Prvo, da ni trošenje para od prodaje kapitala na golu potrošnju nije protivzakonito, samo je protiv pameti. A zakonom, delovanje protiv pameti nije sankcionisano. I drugo, upotreba novca od prodaje kapitala za servisiranje dugova, uzetih za pokrivanje budžetskih rupa, ne znači da taj novac, na kraju krajeva, nije bačen u potrošnju. Samo je to obavljeno preko preče naokolo bliže, dakle netransparentno. Uostalom, premijer nije ni obećao da novac neće otići u potrošnju. Bogato, dvostruko iskustvo pokazuje da ni bojazan od (zlo)upotrebe tog još nedobijenog novca u političke predizborne svrhe nije na mestu. Od 1,57 milijardi maraka dobijenih prvom prodajom dela Telekoma Srbija, 1,1 milijarda je otišla penzijskom fondu, fondu zdravstva i Direkciji za puteve. Analitičari još mozgaju o tome zašto to Slobodanu Miloševiću nije pomoglo da ostane na vlasti.

Uz sve poštovanje za pare, pitanje para dobijenih od prodaje Telekoma od kratkoročnog je značaja. I premijer i poslanici i mediji najmanje su pažnje posvetili pitanju od dugoročne, nije preterano reći sudbinske važnosti. Sramota je i primetiti, ali činilo se da srbijanski premijer nije ni razumeo u kakvu ga to priču pokušavaju uvući pitanjem o izmeštanju naučnoistraživačkog rada iz privatizovane domaće kompanije u centralu novog moćnog vlasnika. S tim izmeštanjem Srbija već ima, doduše još veoma mala, ali veoma netransparentna iskustva. Kad uznapreduje taj će proces učiniti da u samoj Srbiji visokoobrazovan inženjerski kadar neće biti ni potreban. Tako da je galama nastala povodom bilborda Megatrend univerziteta sa porukom „Završi, pa pali“, bila i licemerna i glupa. Ovaj se proces, moguće je, ne može izbeći, ali inteligentno je imati ga u vidu. Naš ga premijer u vidu očito nema. A nije ga ni briga.