„Nogu“ će povući Ustavni sud, koji bi tokom naredne godine trebalo da se preseli u Sremske Karlovce i na taj način manifestovao decentralizaciju vlasti. Neki bi rekli – „sami su to tražili“, ali pitanje je da li su pod zahtevom da žele zasebnu zgradu u sudu mislili da će im to doneti putovanje međugradskim autobusom, vozom bez voznog reda, da će pozivajući decu da čuju kako je bilo u školi morati da kucaju 011. Vreme će pokazati da li će građani obližnjeg Novog Sada imati korist od toga ili će opet morati da i „za najmanju sitnicu“ idu u Beograd. Neizvesno je da li će taj primer slediti i brojna ministarstva i njihove službe. Ali teško je zamisliti da bi pojedini ministri pristali da im posao bude dalje od par minuta vratolomne vožnje gradskim ulicama.

Od „seobe“ Vlade Srbije u narednom periodu neće biti ništa. Istina, svetska ekonomska kriza (Seka) je smeštaj u nove prostorije u Palati Srbija odložila, ali izvesno je da će se jednom premijer i ministri useliti u zgradu nekadašnjeg SIV. Kažu da je Seka odnela pare koje su neophodne da bi se zgrada preuredila prema potrebama srpske izvršne vlasti. A potrebe nisu male. Čak su i veće od administracije SFRJ, gde je Srbija činila tek šestinu vlasti i ljudstva.

Sa druge strane, o mukama građana da dolaze u Beograd za svaku sitnicu najbolje svedoči i slučaj Danijele Andrić, majke četvorogodišnjeg Danila, koja je na lečenje sina upućena u Beograd. Do tog uputa dolazi se teško, a o njegovom izdavanju odlučuje komisijine komisije komisija. Kada se i dobije, lečenje ne traje koliko je potrebno već koliko se odluči. Na kraju, roditeljima po „otpisivanju“ deteta jedino preostaje da lečenje nastave o svom trošku. U prilog velikoj muci građana Srbije govori i šarenilo registarskih tabli iz svih delova zemlje na parkingu Kliničkog centra Srbije, Urgentnog centra i VMA.

Vlast se decentralizuje van Beograda, građani se centralizuju u prestonicu. U proseku ostajemo na istom.