Crkva i beli luk

Vampiri su u međuvremenu iščezli iz ovdašnjih zakona, ta dražesna bića koja sisaju krv ljudima nekako su se pravilno rasporedila svuda oko nas, pod drugim imenima i funkcijama, ali je ostala jedna nepobitna činjenica – vampir je jedina srpska reč koja je prihvaćena skoro u svim jezicima sveta. Naime, između Save Savanovića, Arnauta Pavla i Petra Blagojevića – sva trojica su „naše gore list“ – vekovima se bije bitka za zvanje prvog što srpskog, što svetskog vampira. Prvi od njih proizvod je fikcije Milovana Glišića i narodne legende, međutim, podaci o drugoj dvojici mogu se naći i danas u austrijskim državnim arhivama, jer su bili predmet ozbiljnih istražnih radnji nekadašnje carevine (videti roman Mirjane Novaković „Strah i njegov sluga“). Da su Srbi brend pedantno stvarali ukazuje i zvanična državnička odluka Miloša Obrenovića iz 19. veka da nekog Iliju Vampirdžiju amnestira i pusti iz zatvora, ali pod uslovom – da pobije što više vampira.

Srpska crkva, moguće, nema izraženi smisao za moderni turizam, mada joj bavljenje biznisom nije strano – ako pretpostavimo da su vampiri plod bapskih priča i praznoverja, dok je Bog rezultat naučno utemeljenih činjenica, a Darvin jedan običan majmun – svoju žeđ sa svetskim misterijama radije ćemo utoljavati u obližnjoj Rumuniji, gde u maglovitoj Transilvaniji komšiluk mlati pare na mister Drakuli, dok ondašnji popovi mudro ćute. Prosečan srpski pop, za određenu svoticu, okadiće vam stan ukoliko vam se pričini da vam zbog zlih duhova, čini, vampira, šupljih hrastova, krivih krušaka i drugih neidentifikovanih pojava i objekata ne ide baš u životu kako treba. Ali će vam zato tutnuti u ruke saopštenje sa primesama belog luka ukoliko odlučite da turiste organizovano odvedete do vodenice u Zarožju, između Valjeva i Bajine Bašte, prodate im ulaznice, plastične kljove, glogove koce i slične originalne suvenire, te ih posle sprovedete u obližnju kafanu na lokalni specijalitet – krvavi Savin biftek. Moguće da bi Valjevska eparhija i prihvatila vampire kao brend ukoliko turistički radnici na kraju ture ubace i obaveznu posetu lokalnom svešteniku, nalakćenom na kutiji s natpisom: dobrovoljni prilozi za hram u izgradnji. Gde ćete se duhovno oprati posle grupnog portreta s nečastivim.