Da brzo prođe 2011.

Prema ocenama predstavnika medijskih udruženja očekuje se nastavak teške ekonomske situacije, nova otpuštanja novinara i gašenja glasila, mali prihodi od oglašavanja i nastavak političkih i ekonomskih pritisaka na slobodu javne reči. Ipak, najteže će biti lokalnim medijima. Privatizacija medija koja je obećavala bolje dane, nije sasvim uspela. Mnogi mediji su nakon privatizacije zatvoreni, neki vraćeni na prodaju, dok za mnoge još nema zainteresovanih.

Loše ekonomsko stanje u medijskoj oblasti sa sobom povlači i druge probleme. Novinari su zbog niskih i neredovnih primanja mahom demotivisani za kvalitetniji rad. Mnogi se plaše da se zalažu za svoja prava i ne odbijaju, ponekad i sulude, zadatke u strahu od gubitka posla. Jer, kako kažu studentima, novinarstvom može da se bavi svako, a novinari sem svog posla uglavnom ne znaju da rade ništa drugo.

Kriza je pogodna i za sve učestalije političke i ekonomske pritiske na medije. Podjednako i jedne i druge, s obzirom na to da su politika i ekonomija, inače, usko povezane oblasti u našoj zemlji. U prilog tome govori i to da je Srbija prošle godine pala za više od 20 mesta na listi slobode medija koju rade Reporteri bez granica.

Devedesetih sloboda izražavanja nije bila poštovana u Srbiji. I to se znalo. Danas, deset godina nakon demokratskih promena, to se, kao, ne zna, ali je stanje skoro isto. Ima više centara moći koji „uređuju“ sadržaj javnih glasila, ali je to možda manje, na prvi pogled, vidljivo. Medijima u ovakvoj ekonomskoj situaciji je lako manipulisati, jer su u strahu da se ne zatvore. U susret izborima u Srbiji svi ti pritisci će se sigurno pojačavati. A mediji će morati da kalkulišu – kome se prikloniti, a preživeti.

Bilo bi dobro kada bi ove godine makar bila usvojena ta famozna medijska strategija i kada bi ponudila adekvatna rešenja. Ako tako bude, napredak u ovoj oblasti može se očekivati najranije 2012. Sve u svemu, nema smisla medijima poželeti srećnu Novu godinu. Možda je bolja čestitka – da vam 2011. brzo prođe.