Demokratska duša

To jeste nesporno glavni deo političkog testamenta ubijenog lidera DS, ali ne i jedino bitan – Đinđić je DS video kao stranku socijaldemokratske orijentacije. I ta je vizija „formalno“ ispunjena – DS je u leto 2008. primljena u Socijalističku internacionalu, posle pet i po godina duge procedure nakon apliciranja, i uz izjave nadležnih kolega evropskih partija da je u DS bilo kolebanja u izboru orijentacije između centra i levice i shodno tome članstva, u odgovarajućim asocijacijama. Izbor je bio i pragmatičan, u isto vreme formirana je vlada sa socijalistima iz redova naslednika Slobodana Miloševića, i gurnuta niz vodu opcija „desno od centra“ oličena u savezništvu sa DSS Vojislava Koštunice.

Ali to koliko je DS uspela u izgradnji (socijal)demokratije, za koju aktuelni lider Boris Tadić tvrdi da nije neupitna, odnosno da kritična tačka povratka unazad u neku vrstu despotizima još nije pređena, više od svih teoretskih istraživanja, pokazali su zaposleni u kragujevačkom Centru za strna žita. Oni 25. januara nisu protestovali ni ispred Vlade, ni ispred parlamenta, nego kod prostorija DS. Poljoprivredni stručnjaci ove ustanove tražili su 12 zaostalih plata na baš tom mestu, jer je njihov direktor u poslednjih šest godina upravo demokrata. Kao nekad i SPS, jedan deo, naročito građana koji se osećaju socijalno oštećenim, počeo je DS da poistovećuje sa državom. Ali, ne samo oni.

„Moramo definisati nivo političkog identiteta i ne možemo ići ispod toga. Savezništvo – da, ali i demokratska duša mora biti sačuvana. Zato smo u politici, a ne da pobedimo po bilo koju cenu, pod bilo kojim uslovima i sa bilo kim“, rekao je Zoran Đinđić na izbornoj skupštini u maju 1997. godine. Možda bi danas umesto pobediti mogla da stoji reč „vladati“.