Đukanović u SAD

Mesecima kolaju glasine da Đukanović, trenutno u poseti SAD, više nema zeleno svetlo Vašingtona za ostanak na vlasti. Opozicija tvrdi da Đukanović u SAD traži „odobrenje“ za svog naslednika Igora Lukšića. Sam Đukanović prilikom susreta sa državnim sekretarom Hilari Klinton nastojao je da iskaže lojalnost. Zahvalio je Klintonovoj „za svestranu pomoć“ koju su SAD pružile Crnoj Gori i iskazao spremnost da Podgorica snažno radi na ispunjavanju svih obaveza u sledećim fazama uključivanja u EU i evroatlantsku zajednicu. Vašingtonu je za određena pitanja svakako dragocena Crna Gora koja ga sluša. Ako znamo da su Amerikanci za nezavisno Kosovo lobirali čak i u Bangladešu, razumljivo je koliko im je bitna podrška u regionu. Crna Gora se značajnije približila NATO-u uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Prištinom. Poseta Vašingtonu, gde Đukanović izjavljuje da je Crna Gora prva na listi čekanja za članstvo, to i potvrđuje. Đukanović bi Vašingtonu mogao poslužiti i za eventualnu podršku u Bosni, odnosno za pritisak na RS, mada SAD zasad ne pokazuju nameru da Dodiku zavrću ruku. Klintonova je navela da je sa Đukanovićem „razgovarala o nizu pitanja, naročito onima koja se tiču Zapadnog Balkana, kao i o ulozi vlasti u Podgorici u obezbeđivanju stabilnosti u regionu“.

Đukanovićevi političko-poslovni aranžmani iz devedesetih, uprkos (možda privremenoj) pobedi koju je ostvario u Italiji u slučaju šverca cigareta, te aktuelna vladavina koja liči na upravljanje privatnim preduzećem, koja ne prolazi nezapaženo – Klintonova je rekla da želi da vidi sprovođenje vladavine prava – ostaju slabe tačke crnogorskog premijera i mogući adut za pritiske.

Crnogorska opozicija, to je nesumnjivo, još ne pokazuje da je sposobna alternativa, uprkos duhovitoj opasci Andrije Mandića da bi mogla da izazove prvu demokratsku smenu vlasti posle 308 godina. Zato su izgledne promene odozgo, unutar DPS-a, sa „sanaderizacijom“ Đukanovića ili bez nje.